Izveštaj konstatuje da je oblast fundamentalne zaštite po prvi put od početka primene MPM metodologije u Srbiji ocenjena kao visokorizična, sa 69 odsto rizika.
Najlošije su ocenjeni nezavisnost i efikasnost regulatornih tela (82 odsto), zaštita integriteta informacija (77 odsto) i zaštita novinarske profesije (77 odsto), dok su sloboda izražavanja i pravo na pristup informacijama ocenjeni nešto bolje, ali i dalje uz značajne nedostatke.
Autori izveštaja ocenjuju da je tokom 2025. godine došlo do ozbiljnog pogoršanja medijskog okruženja, uz povećan broj fizičkih napada na novinare, institucionalne pritiske i nezakonit digitalni nadzor.
Godina obeležena nasiljem nad novinarima
Pozivajući se na podatke Reportera bez granica i platforme Mapping Media Freedom, izveštaj navodi da je od početka protesta zabeleženo najmanje 98 fizičkih napada na novinare, dok je tokom godine registrovano gotovo 200 incidenata usmerenih protiv medijskih radnika.
Ukupno je, prema navodima MPM-a, 340 novinara i medija bilo izloženo različitim oblicima pritisaka – od fizičkih napada i oštećenja imovine do pretnji i zastrašivanja.
Posebno se upozorava na rast broja SLAPP tužbi, odnosno zloupotrebljavajućih sudskih postupaka protiv novinara. Od 2020. godine pokrenuto je 48 takvih tužbi, dok portal KRIK trenutno vodi 14 postupaka. Istovremeno, Srbija i dalje nema posebne mehanizme zaštite od SLAPP tužbi usklađene sa međunarodnim standardima.
Digitalni nadzor i pritisci na izvore
Izveštaj ukazuje i na ozbiljne probleme u oblasti digitalnih prava.
Navodi se da su novinari bili izloženi pritiscima da otkriju poverljive izvore, oduzimanju elektronskih uređaja, ali i korišćenju špijunskih i forenzičkih alata za nadzor. Kao primeri navode se Pegasus, Predator, NoviSpy i Cellebrite, uz ocenu da postojeći pravni okvir ostavlja prostor za političke zloupotrebe.
REM bez funkcionalnosti, pristup informacijama sve teži
Među ključnim problemima izdvajaju se i dugotrajna blokada rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i pogoršanje pristupa informacijama od javnog značaja.
Izveštaj ocenjuje da su postupci izbora članova Saveta REM-a tokom 2024. i 2025. godine bili opterećeni nepravilnostima i političkim uticajem, zbog čega je regulator ostao bez pune funkcionalnosti duže od godinu dana.
Istovremeno, praksa takozvanog „administrativnog ćutanja“ postala je učestalija, pa su državni organi često ignorisali zahteve za pristup informacijama ili odlagali odgovore.
Najviši stepen rizika zabeležen je u oblasti političke nezavisnosti, koja je ocenjena sa čak 81 odsto.
Politička nezavisnost medija procenjena je na 97 odsto rizika, urednička autonomija na 90 odsto, dok je nezavisnost javnih servisa ocenjena sa 85 odsto. Autori izveštaja smatraju da su klijentelističke veze između političke vlasti i medijskih vlasnika jedan od ključnih razloga za ovakve rezultate.
Kao primeri političkog pritiska navode se uklanjanje televizija N1 i Nova S sa pojedinih satelitskih platformi tokom 2025. godine, kao i navodni pokušaji uticaja na upravljanje United Media grupom.
Kritike na račun RTS-a i RTV-a
Izveštaj posebno analizira rad javnih servisa RTS i RTV, ocenjujući da nisu obezbedili uravnoteženo političko izveštavanje.
Navodi se da su predstavnici vlasti imali znatno veću medijsku zastupljenost od opozicije i učesnika protesta, dok su studenti tokom 2025. godine organizovali blokade javnih servisa zbog, kako su navodili, pristrasnog izveštavanja.
Problematičnim se ocenjuje i finansiranje javnih servisa, uz napomenu da RTV i dalje u značajnoj meri zavisi od budžetskih sredstava.
Oblast tržišnog pluralizma ocenjena je sa 74 odsto rizika, dok je pluralizam digitalnog tržišta dobio čak 97 odsto.
Izveštaj ukazuje da Srbija i dalje nema potpunu transparentnost vlasništva nad medijima, kao i da četiri najveća medijska vlasnika kontrolišu gotovo 80 odsto tržišta.
Posebna pažnja posvećena je rastu uticaja Telekoma Srbija, koji je kroz akvizicije dodatno proširio prisustvo na medijskom tržištu. Autori upozoravaju da koncentracija vlasništva, uz netransparentne finansijske tokove, povećava mogućnost političkog uticaja na medije.
Istovremeno, projektno sufinansiranje medija ocenjuje se kao izrazito pristrasno, uz tvrdnje da najveći deo javnog novca završava kod provladinih medija, dok lokalni mediji ostaju u sve težem položaju.
Društvena inkluzivnost i dalje među najvećim izazovima
I oblast društvene inkluzivnosti ocenjena je sa 74 odsto rizika.
Izveštaj ukazuje na ograničen pristup medijskim sadržajima za osobe sa invaliditetom, slabu primenu propisa protiv govora mržnje i sve izraženiji problem „medijskih pustinja“, odnosno područja sa nedostatkom kvalitetnog lokalnog informisanja.
Posebno se upozorava na rodnu neravnopravnost u medijima. Žene čine većinu novinara, ali su i dalje nedovoljno zastupljene na rukovodećim pozicijama, kao sagovornice i ekspertkinje u medijskim sadržajima.
Društvene mreže kao prostor slobodnijeg informisanja
Autori izveštaja ocenjuju da su tokom političke krize 2025. godine društvene mreže postale jedan od retkih prostora za širenje necenzurisanih informacija, dok su tradicionalni mediji bili izloženi pojačanim političkim pritiscima.
U zaključku se navodi da je pogoršanje medijskih sloboda u Srbiji dostiglo nivo koji izaziva zabrinutost međunarodnih organizacija i da bi nastavak ovakvih trendova mogao imati posledice po proces evropskih integracija zemlje.
A.Đ.
