Deluje, barem na osnovu dešavanja u medijima od 1. novembra prošle godine, da se obruč oko profesionalnih novinara i novinarki u Srbiji steže. Iako ni prvobitno stanje nije bilo za pohvalu, u trenutku kada se cela država okrenula naopačke, radnici u medijima suočili su se, opet, sa dobro proverenim receptom: Cenzura, pritisci, prijateljski saveti o tome kako treba da obavljaju svoj posao.
No, krenimo s najbitnijim regulatorom medija u Srbiji. Nedavno održani lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću bili su prvi u, barem novijoj istoriji višestranačja u Srbiji, tokom kojih Regulator za elektronske medije (REM) nije vršio nadzor tokom izborne kampanje. Sam proces izbora članova za Savet REM-a je, prema MFRR i SafeJournalists mreži, sproveden na netransparentan i diskriminatoran način, uz očigledno kršenje zakonodavstva u Srbiji, čime se obesmišljavaju demokratske reforme u oblasti medija koje zahteva Evropska unija. Iako medijski radnici u Srbiji već duže vreme ukazuju kako REM ne obavlja svoju dužnost na neophodnom nivou, proces oko izbora novih članova, koji je dregradiran do krajnosti, činjenica da REM nije funkcionisao tokom izbora je pak novi nivo – neko će, cinično, reći kako nije radio ni tokom prethodnih.
S druge strane, kada se pogleda samo tržište u kojima mediji operiraju, nedavno su urednici u okviru UM apelom izrazili zabrinutost da bi iznenadna smena u rukovodstvu mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen „političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija“. Iako im je od strane rukovodstva će situacija ostati nepromenjena što se tiče uređivačke politike, prostora za skepticizam svakako ima.
Upravo istraživanje Rojters Instituta o digitalnim medijima, koje je vodila profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, ocenjuje medijsko tržište u Srbiji kao prezasićeno, slabo regulisano i pod snažnom političkom kontrolom.
Pad nadstrešnice i podrška studentima: Recept za otkaz
Nakon što se 78 zaposlenih ogradilo od nepotpisanog saopštenja poslatog u ime redakcije Juronjuza, u kojem se tražilo da nadležni organi reaguju na to što su studenti i građani blokirali Radio-televiziju Srbija, određene „promene“ su usledile. Mada, prema rečima sada već bivše novinarke te medijske kuće Marije Šehić za Cenzolovku, pritisci, menjanje priloga, urgencije i zabraname su postale svakodnevne nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
„Pritisak je postao veći, i u smislu kako možemo da izveštavamo i šta da radimo. Ranije smo, kada se dešavaju neki veliki događaji, prenosili, naši novinari su bili na terenu. Sada se svelo na to da budu uglavnom vesti. Urednici informativnog programa se stvarno trude da to bude ujednačeno izveštavanje, da se o svemu izvesti, ali i oni isto trpe pritiske, od toga da se neka vest pomeri niže, da nešto ne bude glavna vest, već nešto drugo. I to je tako. Neke moje kolege mogu da posvedoče o tome kako su im menjani prilozi. Neki su upravo zbog toga i otišli“, izjavila je Šehić za Cenzolovku, a kojoj je otkaz dat zbog „nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radnih obaveza“ i „povreda radne discipline“.
Već neko vreme iz Juronjuza stižu svedočenja radnika o pritiscima i pretnjama otkazom. Neki profesionalci su već otišli, neki veruju da će im, poput Šehić, uskoro biti uručen otkaz. I nisu jedini.
U redakciji Večernjih novosti „tehnološki višak“ je postala iskusna novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević, koja se javno pobunila protiv iznošenja ličnih podataka studenata u onlajn izdanju ovog medija. Sličnu sudbinu su u Politici, posle decenijskog staža, doživele i urednica Hronike Dorotea Čarnić i urednica Vikend izdanja Sandra Gucijan, koje su na privatnim profilima na društvenim mrežama iznele lični stav u vezi sa studentskim protestima. Urednica onlajn izdanja Elle za Srbiju, Tara Đukić, suprotstavila se uklanjanju objavljenog teksta o studentima. Otkaz joj je obrazložen na sledeći način: „veb urednica nije ispunila planove“ i da je u njenom delokrugu rada „zabeležen znatan pad poslovnih parametara“.
Tokom prethodnog perioda su targetirani novinari i urednici Radara, kao i vlasnica Insajdera Brankica Stanković, ali i lokalna novinarka Glasa Zaječara, Anđela Risantijević, zbog njenog izveštavanja tokom izbora u tom gradu.
Mnogo se toga promenilo u Srbiji od tragičnog događaja u Novom Sadu. Studenti, često oslovljavani kao apatični, ustali su, te sa sobom probudili i dobar deo građanstva. U tom smislu, pritisak na novinare i novinarke je ostao – samo se „malo“ pojačao.
M.B.
