Kako se ističe u izveštaju, 2025. godina bila je obeležena stalnim pretnjama upućenim novinarima, novinarkama i medijskim kućama širom Evrope. Izveštaj, koji se temelji na potvrđenim slučajevima iz baze Mapping Media Freedom, sistematizuje najvažnije oblike ugrožavanja u državama članicama EU i zemljama kandidatima. Podaci pokazuju da se problemi sa kojima se suočavaju novinari i novinarke ne zadržavaju unutar nacionalnih okvira niti zavise od političkog uređenja pojedinih zemalja.
Najčešće su zabeleženi verbalni napadi, kampanje diskreditacije i različiti oblici zastrašivanja. Istovremeno, raste broj pretnji u digitalnom prostoru, dok se politički akteri sve češće pojavljuju kao izvor pritisaka na medije. U pojedinim državama evidentirani slučajevi ukazuju na sistemske i dugotrajne slabosti, a ne na sporadične incidente.
Srbija: Stanje u 2025. godini dodatno pogoršano, uz drastičan rast broja prijavljenih incidenata
U ovom monitoring izveštaju stanje slobode medija u Srbiji tokom prošle godine dodatno je pogoršano, uz drastičan rast broja prijavljenih incidenata. Kako se navodi, zabeleženo je 208 slučajeva kršenja slobode medija, što je dvostruko više u odnosu na 84 slučaja registrovana 2024. godine. Ovi incidenti pogodili su ukupno 358 novinara, novinarki i medijskih subjekata. Najzastupljeniji su bili verbalni napadi (62%), zatim napadi na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%). Većina slučajeva potvrđena je u saradnji sa mrežom SafeJournalists.
„Posebno rizično okruženje vladalo je za novinare i novinarke koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon pogibije 16 osoba usled urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Intenziviranje pritisaka i represivnih mera podstaklo je konzorcijum Media Freedom Rapid Response da u aprilu 2025. sprovede misiju solidarnosti u Beogradu i Novom Sadu. Zaključci misije ukazali su na atmosferu ‚vanrednog stanja‘, u kojoj su cenzura, politički pritisci, kampanje diskreditacije i pretnje postali gotovo svakodnevica, uz izostanak adekvatnih reakcija nadležnih“, navodi se u monitoring izveštaju.
Fizičko nasilje nad medijskim radnicima i radnicama: 44 slučaja u 2025. u odnosu na 14 u 2024.
Tokom 2025. godine poraslo je i fizičko nasilje nad medijskim radnicima i radnicama u Srbiji. U prošloj godini evidentirana su 44 slučaja, naspram 14 u 2024. godini.
„Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su bezbednosne strukture, umesto pasivnosti, u pojedinim situacijama primenjivale prekomernu silu prema novinarima koji su izveštavali sa protesta. Od 16 napada pripisanih policiji, više od 90 odsto dogodilo se upravo tokom demonstracija, a pet je završeno povredama. U više od polovine slučajeva počinioci su bila privatna lica. Tokom obeležavanja godišnjice tragedije u Novom Sadu, najmanje petoro novinara brutalno je napadnuto od strane maskiranih osoba, a jedna novinarka bila je primorana da obriše snimljeni materijal uz pretnje fizičkim nasiljem.“
Retorika visokih državnih funkcionera dodatno je podgrevala neprijateljsku atmosferu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nastavio je, kako se navodi u monitoringu, da pojedine novinare javno označava kao „neprijatelje“, dok su prorežimski mediji, uključujući Informer TV, takve poruke dodatno pojačavali. Takva komunikacija često je bila praćena talasom onlajn i oflajn pretnji, bez vidljivih posledica za počinioce. Obrasci diskreditacije prisutni su i na lokalnom nivou, naročito prema novinarima koji izveštavaju o regionalnim temama.
„Televizija N1 izdvojena je kao jedna od najčešćih meta, sa najmanje 52 zabeležena napada – od dojava o bombama i pretnji smrću do fizičkog uznemiravanja zaposlenih. Predsednik Vučić je u više navrata javno prozivao N1 i Nova TV, optužujući ih za ‚terorizam‘, nakon čega su usledile ozbiljne pretnje, uključujući i poruke koje su pominjale scenario po uzoru na Charlie Hebdo. U decembru 2025. tokom konferencije za medije javno je diskreditovan novinar N1 Mladen Savatović, nakon čega je bio izložen pretnjama seksualnim nasiljem.“
Pritisci nisu bili ograničeni samo na ove redakcije. Novinari medija Nova, Danas i Radar, kao i karikaturista Dušan Petričić, bili su meta brojnih kampanja. Voditelji podkasta Nenad Kulačin i Marko Vidojković, kao i novinar Dinko Gruhonjić, suočavali su se sa kontinuiranim pretnjama, uključujući i distribuciju anonimnih letaka. Posebno zabrinjava presedan u vidu targetiranja članova porodica novinara – zabeleženo je najmanje 11 ozbiljnih pretnji upućenih roditeljima i deci medijskih radnika.
„Na meti su se našle i organizacije koje pružaju podršku novinarima. Novoformirana Asocijacija novinara Srbije (ANS) optuživala je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) za navodno organizovanje protesta, što je javno podržao i predsednik Vučić, naročito nakon što je NUNS obezbedio zaštitnu opremu za novinare na terenu. Dodatni bezbednosni rizik predstavlja upotreba špijunskih alata. Amnesty International je utvrdio da su dve novinarke BIRN-a bile meta softvera Pegasus. Hakerski napadi pogodili su i dva lokalna medija, novinsku agenciju Beta i jedan YouTube kanal, čime je privremeno onemogućen pristup sadržajima.“
Kontroverze su pratile i proces imenovanja Saveta REM-a, uz kritike na račun transparentnosti i nezavisnosti, uprkos obavezama iz reformskog procesa prema Evropskoj uniji.
Neizvesna je i budućnost N1 i Nove, koje posluju u okviru United Media, nakon promena u upravljačkoj strukturi matične grupacije United Group. Dodatne sumnje izazvalo je uklanjanje ova dva kanala sa platforme EON SAT (Total TV), sada u vlasništvu kompanije Telekom Srbija, kao i procureli audio-snimci koji ukazuju na političke pritiske.
Političko mešanje zabeleženo je i na javnom servisu Radio televizija Srbije (RTS), koji mesecima nije izveštavao o protestima, uz navode o pritiscima i otpuštanjima. Slične situacije prijavljene su i u redakcijama Euronews Serbia, ELLE Serbia, Večernjih novosti i Politike, gde su pojedini novinari koji su se protivili cenzuri ostajali bez posla ili su podnosili ostavke.
„2025. godina obeležena je daljim pogoršanjem medijskog ambijenta u Srbiji. Bez hitnih i konkretnih mera za zaštitu novinara i osiguranje institucionalne nezavisnosti, trend nazadovanja u oblasti slobode medija mogao bi se dodatno produbiti“, navodi se u izveštaju.
Ceo izveštaj koji su pripremili Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI), dostupan je na ovom linku.
A.Đ.
