Prva poseta Volodimira Zelenskog Srbiji od početka ruske invazije na Ukrajinu otvorila je pitanje da li Beograd pokušava da promeni spoljnopolitičku poziciju ili je reč o još jednom pokušaju balansiranja između Brisela i Moskve. Dok su pojedini ruski državni mediji dolazak ukrajinskog predsednika predstavili kao znak udaljavanja Srbije od Rusije, politikolog Aleksandar Đokić smatra da za takva tumačenja nema mnogo osnova.
„Po mom mišljenju nema nekih velikih, zapravo strukturalnih promena, jer režimska politika zavisi od tog laviranja između Istoka i Zapada. Oni to, ako rade uspešno, rade uspešno za svoje interese, ne toliko za državne ili nacionalne interese“, kaže Đokić za Mašinu.
Prema njegovoj oceni, značaj posete pre svega treba tražiti u odnosima Srbije sa Evropskom unijom.
„Dolazak Zelenskog jeste konkretan signal koji se šalje Briselu. Donald Tramp nije naročito zainteresovan za Ukrajinu i najveći teret podrške sada nosi Evropa. Ali u Briselu vrlo dobro razumeju da Srbija zapravo ne menja svoj kurs – neće uvesti sankcije Rusiji niti se suštinski okreće Zapadu.“
Đokić smatra da će zbog toga odnosi Srbije i Evropske unije ostati u svojevrsnom statusu kvo.
„Nastaviće se faktičko zamrzavanje napretka Srbije, što režimu sasvim odgovara. Ponekad se stvara orkestrirana drama da nas neko spolja zaustavlja, ali u realnosti bi ulazak u Evropsku uniju značio demokratske reforme, smenjivost vlasti i odgovornost pred zakonom. To nije nešto što domaći režim želi“, ističe on.
Kako dodaje, vlast nema interes da formalno odustane od evropskog puta, ali ni da ispuni političke uslove za članstvo.
„Režim nema nameru da zaista uđe u Evropsku uniju, ali ima potrebu da održava privid evropskog puta. Ne želi da kandidatura bude zvanično zamrznuta i da postane očigledno da je proces završen.“
Takvu politiku poredi sa iskustvom Gruzije.
„Gruzijski režim jeste proruski, samo mnogo više zavisi od Rusije nego Srbija. I tamo vlast ne želi otvoreni raskid sa Evropskom unijom, već održava privid da i dalje želi članstvo. U tom smislu postoje određene paralele sa Srbijom.“
Govoreći o Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), Đokić ocenjuje da se SPS nalazi u političkoj zamci.
„SPS ne može da opstane bez SNS-a, ali dugoročno ne može ni da preživi uz njega. Sami su vezali svoju političku sudbinu za naprednjake i sada mogu povremeno da pošalju neku prorusku poruku ili da kritikuju pojedine poteze, ali ostaju u istoj koaliciji. To je suština njihovog problema“, ističe on.
Ruski mediji kao produžena ruka domaće vlasti
Komentarišući izveštavanje ruskih medija u Srbiji o poseti Zelenskog, Đokić kaže da oni u našoj zemlji imaju specifičnu poziciju.
„Po mom mišljenju, oni često više deluju kao eksponenti domaćeg režima nego kao eksponenti ruskog režima. Verovatno je to jedini način da mogu da funkcionišu u Srbiji.“
Prema njegovim rečima, njihovo prisustvo istovremeno služi kao signal Moskvi da Srbija ostaje jedna od retkih evropskih država u kojoj ruski državni mediji nisu zabranjeni.
„To jeste poruka Rusiji, da u Srbiji mogu da rade. Ali oni ovde više deluju kao Happy ili Informer nego kao autentični kremaljski mediji“, dodaje.
Đokić smatra da će vlast pažljivo upravljati načinom na koji će poseta Zelenskog biti predstavljena domaćoj javnosti.
„Ne očekujem da će ova poseta dobiti veliki prostor u domaćim medijima. Mnogo je važnije da poruka stigne do Zapada nego da se na njoj gradi unutrašnja politička kampanja“, ističe on.
U tom kontekstu osvrnuo se i na istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da birači koji podržavaju studentski pokret u većoj meri podržavaju evropske integracije od birača Srpske napredne stranke (SNS).
„Voleo bih da i studenti razumeju da za njih prevashodno glasaju ljudi koji su za Evropsku uniju, pa da se i oni u skladu s tim jasno pozicioniraju, kao što Vučić zna kako treba da se pozicionira prema svom biračkom telu“, zaključuje Đokić.
A.Đ.
