Kada se ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje emituju informaciono-komunikacione tehnologije (ITC) uporede sa emisijama GHG gasova po zemljama, ispostavlja se da bi, internet, kad bi bio država, bio peti najveći zagađivač na planeti, skrenuo je putem društvenih mreža pažnju Vladimir Radosavljević iz valjevske iRevolucije.
Radosavljević je za ovu procenu koristio procenu GHG emisija iz ITC sektora iz studije Charlotte Freitag et al, objavljene na Elsevierovoj platformi ScienceDirect 2021. godine, te podatke iz baze podataka o emisijama Evropske unije za globalna istraživanja atmosfere – EDGAR.
Internet je država – ali ne u smislu zajedništva korisnika
„Internet je država, i gotovo da ne postoji osoba iz IT zajednice koja u poslednjih 10-15 godina nije koristila ovu parolu verujući da smo svi, sve nacije sveta, deo jedne celine i da koristeći nove tehnologije možemo da rešavamo probleme u kojima smo – a ne sluteći da tu državu primarno doživljavamo kroz digitalno okruženje, a ne kroz kablove koji se vuku po dnu okeana kojima, recimo, ostvarujemo komunikaciju sa Amerikom“, kaže za Mašinu Radosavljević.
Zbog toga što internet, koji deluje tako neopipljivo, ima svoju materijalnu stranu koja je zabrinjavajuća, iRevolucija je jedna od potpisnica manifesta kojim se traži da se preispita „arčenje dobara i resursa planete“ za potrebe IKT.
Radosavljević navodi da ga je na praćenje udela zagađenja koje proizvodi internet u odnosu na zagađenje koje potiče od nacionalnih ekonomija podstakla konferencija Digital/Green/Society održana 2023. u organizaciji SHARE fondacije:
„Vrlo inspirativan sadržaj na ovoj konferenciji je ukazivao na to da se tehnologija često promoviše kao rešenje za ekološka pitanja, ali da podaci dokazuju da njen vrtoglavi rast, masovna proizvodnja uređaja i kompletne IKT infrastrukture, teški kapitalizam prikupljanja (i obrade) podataka i nadzora, izvlači resurse sa Zemlje, uzrokujući ljudske sukobe oko vazduha, vode i zemlje. Tu čuh o Lankasterovoj studiji na koju sam se pozvao i rezultatima skale od 2.1% do 3.9% učešća IKT-a u emisijama CO2“, navodi Radosavljević.
Ni IT stručnjaci nisu svesni toga koliko internet zagađuje
Opštoj publici sigurno nije, ali da li je softverašima poznato da internet troši mnogo energije i mnogo zagađuje, pitali smo Radosavljevića. U tom smislu postoje ogromne razlike između programera koji rade u „zemljama u razvoju“ (Srbiji, Indiji, Pakistanu) i onih koji žive i rade u razvijenim zemljama, smatra. On dodaje da je teško meriti ličnu odgovornost prema nekom problemu, društvenu svest ali i korporativnu kulturu u kojoj softveraši borave bez kvalitetnog istraživanja, bez obzira na to što su u direktnoj vezi – ali i da je došao do saznanja da je inženjerima zaposlenim u IKT kompanijama u razvijenim zemljama u 60% slučajeva važno da kompanije imaju održive ekološke prakse.
„Istovremeno sam metodom propitivanja u jednoj IT kompaniji u Srbiji, na uzorku od 30 osoba, došao do poražavajućih rezultata – ekološkim praksama se skoro uopšte ne pridaje važnost. Od trideset, dve zainteresovane osobe bi uzele učešće kroz aktivizam, sedmoro njih je jedva odgovorilo, a ostatak ne pericipira ovu temu kao važnu u dovoljnoj meri“.
Ako je Radosavljević u pravu, veliko je pitanje šta sve utiče na to da domaći IT stručnjaci ne budu zainteresovaniji za posledice aktivnosti u kojima učestvuju. Društvena anomija, gušenje ideje o tome da pojedinac treba da odgovorno učestvuje u menjanju društva, sve otvorenija represija i proglašavanje aktivista teroristima u kombinaciji sa nedostatkom javnih obrazovnih politika upoznavanja stanovništva sa problematikom klimatskih promena i kašnjenja države da osmisli strategiju adaptacije na njih verovatno ne pomaže razvoju civilne svesti i savesti ni kod jedne kategorije, pa ni kod stručnjaka.
„Vaše pitanje mi je dalo ideju da treba istražiti saznanja programera u vezi sa temom ekološke održivosti. Naime, moja iskustva pokazuju da oni uglavnom veruju da nisu zagađivači jer rade u online režimu na internetu, odnosno jer ne gledaju direktno zagađenje koje nastaje – iako im je za to potrebna struja koju TENT proizvodi utrošnjom 100.000 tona lignita dnevno, komponente računara koje se prave od različitih materijala i ostvarujući konekciju sa celom planetom putem interneta koji hladi svoje servere u vodi okeana jednu deceniju, i uprkos mnogim drugim nepoznanicama“, kaže Radosavljević.
Može li se tehnologija pomiriti sa ekologijom?
Naš sagovornik konstatuje da već duže vreme traži način da „pomiri“ tehonologiju sa ekologijom, odnosno da u svom okruženju stvori harmoniju u tom odnosu. Smatra da bi bilo korisno nagrađivati osobe i kompanije koje optimizuju resurse koje koriste za svoj rad (od programiranja aplikacije do postavljanja sadržaja), na primer nekakvom oznakom ili „ekološkim bedžom“. Takva praksa već postoji na sajtu Website Carbon calculator, na kom se navodi i da internet troši više struje nego Ujedinjeno Kraljevstvo.
Irevolucija namerava da stupi u kontakt sa ekipom Website Carbon calculatora i da se sa njima umreži. Dok bi nekada ranije već pokretao „svoj“ projekat ovog tipa, Radosavljević kaže da je svestan da bi time nepotrebno trošio dobra i resurse planete, umesto da koristi postojeću platformu.
„Bavljenje ekološkim pitanjima i opšte arčenje dobara i resursa planete me je dovelo u situaciju da se opsesivno ponašam kada je utrošnja energije u pitanju. Osećam moralnu odgovornost, jer imam svest i saznanje da u gradu u kom živim svake godine od posledica aerozagađenja 242 osobe prevremeno izgube život. Praktično, svako ko učestvuje u zagađanju Valjeva je ubica (svesno ili nesvesno). Teško mi je da to prihvatim, ali je istina“, navodi naš sagovornik, čija organizacija se godinama bori protiv aerozagađenja u Valjevu.
Udruženje građana iRevolucija je krajem prošle godine zbog zagađenja vazduha u Valjevu „izvela Krušik pred lice pravde“. Privredni sud u Valjevu je, naime, krajem 2023. novčano kaznio kompaniju „Krušik“ i njeno odgovorno lice zbog prekoračenja u emitovanju štetnih materija kao i zbog toga što, svesni prekoračenja, iz kompanije nisu ništa preduzeli da takvu emisiju spreče ili zaustave. Irevolucija je postupak protiv „Krušika“ pokrenula 2022, nakon što se utvrdilo da je ovo preduzeće odgovorno za skoro četvrtinu zagađenja koje se godišnje ispusti u atmosferu na području Valjeva, kako je pisala Crta.
Jedino možemo raditi na optimizovanju postojećih sistema
Da li bi zagađenje od upotrebe interneta ikako moglo da se ograniči? Naš sagovornik odgovara – teško.
„Upoznajući razvoj tehnologije od 1500. godine shvatio sam da je svaki tehnološki proces razarao dobra i resurse planete u određenoj meri. Na primer. skoro 600 godina je prošlo od pojave Gutenbergove štamparske mašine i od tada počinje širenje pismenosti, što je istina, ali danak je plaćen otpočinjanjem seče ogromne količine drveća (pogledajte broj štamparija u 15 veku), upotrebom olova, kalaja i antimona i drugim negativnim posledicama koje se vezuju za proces štampe“, ilustruje Radosavljević.
Danas, kako dodaje, čitamo online izdanja medija (iako ova sa olovom još postoje i imaju svoj uticaj i prodaju) verujući da se informišemo pravovremeno i kvalitetno, a istovremeno trošimo ogromne kapacitete za plasiranje jedne informacije na stotinama i stotinama bespotrebno kreiranih medija. On smatra da takav pristup treba da menjamo u pristup ‚optimizovane produkcije‘ jer upotrebom novih tehnologija nismo rešili postojeće probleme – već ih duplirali, odnosno ustostručili.
„Dakle, ne možemo zaustaviti razvoj tehnologije (niti treba) jer je ona nepobitno podstaknuta razvojem civilizacije i sa tim u vezi ne možemo zaustaviti zagađenje koje dolazi iz tog smera, ali pravac da promenimo – možemo… Sa najvećim ALI, možemo da radimo na optimizaciji postojećih kapaciteta sve dok ne budemo zemlji vratili onih šest meseci (+1 dan ove godine) što joj svake godine uzmemo“, navodi Radosavljević.
„Ako ne budemo raščistili sa dugovima koje stvaramo, vratiće nam se s kamatom; kamate su ogromne a već ih plaćamo, a one koje dolaze od prirode su nepredvidive i katastrofalne“, smatra. Zato, u trenucima u kojima se ne možemo osloniti na institucije da će učiniti svoje, kako kaže, ne preostaje nam ništa drugo nego da vučemo za rukave ljude iz našeg najbližeg okruženja i upozoravamo ih na posledice koje živimo.
„Ili je možda pravo vreme da razmišljamo o selidbi na Mars? Ako sad krenemo da pretvaramo dinare u Marscoine možda budemo prvi među-planterani putnici, jer cilj Marscoina je da decentralizuje čovečanstvo tako što će omogućiti ekonomsku osnovu za buduću multi-planetarnu civilizaciju, počevši od Marsa“, zaključuje Vladimir iz iRevolucije.
I.K.
