internet Archives

Gašenje interneta u Iranu proizvešće ekonomski i politički kolaps, smatra mediolog Vladimir Jerić Vlidi

Mašina Mašina15.01.2026.

Iranske vlasti ograničile su pristup internetu građanima ove zemlje tokom protesta koji se trenutno odvijaju. Ova odluka podseća nas zašto je slobodan pristup internetu ljudsko pravo, danas neophodno za komunikaciju, informisanje i političko učešće. Kakve posledice ovakva mera ima po građane, a kakve po samu državu, za Mašinu govori mediolog Vladimir Jerić Vlidi.

iRevolucija: „Kada bi internet bio država, bio bi peti najveći zagađivač na planeti“

Mašina Mašina05.09.2024.

Vladimir Radosavljević, suosnivač valjevske iRevolucije, skreće pažnju na to da informaciono-komunikacione tehnologije „arče dobra i resurse Zemlje“.

Aron Švarc bi danas imao 36 godina: Borac za slobodan i javan pristup znanju

Mašina Mašina09.11.2022.

Dvadesetšestogodišnji Aron Švarc, idol internet aktivista, koji je 2013. godine izvršio samoubistvo nakon što su ga vlasti SAD osudile na 35 godina zatvora zbog prenošenja i deljenja naučnih članaka, danas bi imao tridesetšest godina

Predizborne kampanje: vreme povećanog filtriranja internet sadržaja

Irena Pejić Irena Pejić10.12.2021.

Da li se na društvenim mrežama možemo informisati neutralno?

Virtuelna komunikacija: između manipulacije i dezinformacije

Irena Pejić Irena Pejić25.11.2021.

Potrebni su efikasni propisi i mehanizmi zaštite od toksične i uvredljive komunikacije na internetu.

Građani i novinari najčešće žrtve povreda digitalnih prava u Srbiji

Mašina Mašina18.10.2021.

Digitalna prava prekršena su 25 puta tokom leta, javlja SHARE Fondacija.

Deca i internet – dobar drugar ili čudovište iza ekrana?

Hristina Cvetinčanin Knežević Hristina Cvetinčanin Knežević12.10.2021.

Deca su sve više izložena nasilju na internetu, ali pozivanje na odgovornost gigantskih kompanija zbog štetnih sadržaja neće uroditi plodom bez oštre reakcije samih državnih institucija.

Kompanija Fejsbuk daje prednost profitu nad javnim dobrom

Mašina Mašina06.10.2021.

„Ono što sam u Facebooku videla iznova i iznova su bili sukobi interesa između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Facebook, a Facebook je uvek iznova birao ono što je dobro za svoj interes“.

Proizvodnja saglasnosti ili apatije? Digitalni mediji i javno mnjenje u Srbiji

Čedomir Markov Čedomir Markov21.09.2021.

Botovi, trolovi i sajber trupe sredstva su političke elite za manipulisanje javnim menjenjem i proizvodnju političke apatije

Deca u digitalnom svetu: kako da deca bezbedno uživaju svoja digitalna prava?

Irena Pejić Irena Pejić20.09.2021.

Deca sve ranije postaju aktivni korisnici društvenih mreža i digitalnih platformi koje su godinama u ekspanziji.

Naoružana internet sloboda

Svetomir Nikolić Svetomir Nikolić14.09.2021.

Naizgled beskrajno prostranstvo slobode na internetu je zapravo prostor ograničen interesima velikih kompanija i država koje iz različitih interesa usmeravaju i kontrolišu komunikaciju.

Nakon niza kritika fejsbuk odustaje od explore feeda

Mašina Mašina13.08.2019.02.03.2018.

Kompanija Fejsbuk je juče objavila da odustaje od eksperimenta sa explore feedom.

Bitkoin – mogućnost nečije zarade

Matija Jovanović Matija Jovanović07.08.2019.09.02.2018.

Bitkoin poslednjih meseci privlači veliku pažnju javnosti. Nekima deluje kao šansa za zaradu, dok su drugi skeptični. Osim što je upitna mogućnost korišćenja kriptovaluta, kao što je bitkoin, kao novca, one potežu i druga političko-ekonomska i ekološka pitanja.

Desni klikovi. Organizovani napad na antifašističke stranice

Mašina Mašina09.08.2019.05.12.2017.

U prethodnih nekoliko dana deo antifašističkih stranica na fejsbuku i neprofitnih medija iz hrvatske se našlo pod organizovanim napadima desničara.

Zašto nam fejs to radi?

Mašina Mašina09.08.2019.23.10.2017.

Tokom prethodne sedmice kompanija Fejsbuk je pokrenula nove promene na društvenoj mreži koju kontroliše.

Radi globalno zarađuj lokalno

András Juhász András Juhász09.08.2019.25.07.2017.

Rad preko interneta sve većem broju ljudi predstavlja primamljivu opciju za zaradu. Međutim, iako je mreža globalna uslovi rada i zarade su lokalni. Upravo iz tih razloga neke kompanije angažuju sve veći broj ljudi iz Srbije kao „visokoobrazovanu a jeftinu radnu snagu“.

Štrajk nam je svima jedina šansa

Ivana Maksić Ivana Maksić09.08.2019.19.05.2017.

Sve većem broju ljudi rad preko interneta postaje osnovni izvor prihoda. Međutim, frilenseri koji svoje usluge pružaju preko interneta i od čijeg rada kompanije ostvaruju profite nemaju nikakvu radnu i socijalnu zaštitu. Postavlja se pitanje kako organizovati borbu ovih radnica i radnika?

Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA

Mašina Mašina12.08.2019.28.11.2016.

U subotu, 26. novembra, u organizaciji Internet društva Srbije u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je održana tribina pod nazivom Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA.

Informatička dobra u službi društva

Mašina Mašina12.08.2019.06.09.2016.

Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.

Deliti, deliti i samo deliti!

Anica Stojanović Anica Stojanović12.08.2019.22.03.2016.

Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.

Uber i bezakonje „ekonomije deljenja“

Mašina Mašina12.08.2019.18.09.2015.

Visokotehnološke firme iz kalifonijske Silicijumske doline velikom brzinom šire svoje poslove na polja koja predstavljaju mnogo više od pukih „aplikacija“. Dok predstavljaju svoje aktivnosti kao humani doprinos lokalnom razvoju firme poput Ubera, Airbnba ili Googla, ujedno krše lokalne zakone i potpuno zanemaruju prava kako radnika tako i potrošača.