Vest koja je obišla svet u prethodnim danima je gašenje interneta u Iranu tokom protesta koji su u ovoj zemlji izbili krajem decembra 2025. godine. Ovakva praksa svakako nije nova, niti posebna za Iran, ali nas podseća na značaj interneta u savremenom društvu.
Uloga interneta prevazilazi tehničku. Internet je infrastruktura od opšteg značaja koja doprinosi komunikaciji, informisanosti, znanju i kulturi.
„Informacije predstavljaju moć. Ali, kao i kod svake moći, postoje oni koji žele da je zadrže za sebe“, navodi se u tekstu „Guerilla Open Access Manifesto“ iz 2008, koji se pripisuje Aronu Švarcu, programeru i aktivsti koji je svoj život posvetio borbi za ravnopravan i besplatan pristup interenet sadržajima, posebno naučnim.
Da li je dostupnost interneta pitanje ljudskih prava, pitali smo mediologa Vladimira Jerića Vlidija.
„Dostupnost interneta, kao i bilo koje druge osnovne infrastrukture, ne može da ne bude pitanje ljudskih prava. Mnoge države su ovo već definisale na nivoima ustava, specifičnih statuta ili sudskim presudama, na primer Španija, Francuska, Meksiko, Grčka, Kostarika, Švajcarska… Od 2016. Ujedinjene nacije potvrđuju da ,ista prava koja ljudi imaju u životu moraju biti zaštićena i na internetu‘, i tu nema prostora za tumačenja“, smatra Jerić.
Mediolog i administrator sajta portala Mašina podseća da se već generacijama usavršavaju sistemi administracije, obrazovanja, komunikacije i ekonomije koji su bazirani više-manje isključivo na internetu. Prema njegovim rečima, bilo kakvo ugrožavanje ili redukcija pristupa internetu onemogućava ili smanjuje mogućnost da ljudi učestvuju u ovim aktivnostima.
„Na žalost, građani Srbije bolje nego većina drugih znaju šta su posledice nerazvijene internet ekonomije i državne administracije ili blokiranja sadržaja po političkom osnovu“, kaže Jerić.
Blokada interneta u Iranu vodi padu režima
Mediolog ukazuje na to da je režim u Iranu vrlo svestan neophodnosti interneta, zbog čega je politička elita ove zemlje ostala neuskraćena za isti.
„Procena je da preko deset miliona ljudi u Iranu na ovaj ili onaj način zavisi od interneta da bi ostvarili egzistenciju. Aktuelni režim sada pokušava sa nešto drugačijim pristupom od totalnog gašenja, pa je ukinut ili otežan pristup veb sajtovima i društvenim mrežama, dok su lokalni bankovni i administrativni servisi uglavnom dostupni. To je model koji radije možemo da nazovemo ,davljenje‘ interneta. A u kojoj meri je isti taj režim svestan neophodnosti interneta govori i fenomen ,belih kartica‘, specijalnih necenzurisanih SIM kartica koje se dodeljuju političkoj eliti“, kaže Jerić.
Sagovornik Mašine smatra da su posledice ovakvog pokušaja kontrole i društvene, i političke, i ekonomske – i da nastupaju odmah. Jerić ističe da ukoliko iranske vlasti posegnu za potpunom blokadom interneta, u ovoj zemlji će doći do potpunog ekonomskog i političkog kolapsa.
Prema najnovnijim informacijama, iranski rijal trenutno vredi nula dolara i nula evra.
„Ako su protesti u Iranu počeli zbog ekonomskog kolapsa, sada je nedostatak interneta taj ekonomski kolaps ubrzao; ako je namera bila da se putem redukcije interneta uspostavi neka vrsta manje vidljive kontrole društva, upravo je taj potez ogolio represiju i učinio je vidljivom. U eri satelitskog interneta, pokušaj da se nekim centralnim mehanizmom zaustavi ,curenje‘ informacija iz stotina gradova koji su u protestu jeste neodrživ i predstavlja neku vrstu političkog samoubistva. Ako nastavi ovim putem, režim će uskoro biti prinuđen na potpunu blokadu internet infrastrukture, što će proizvesti ekonomski i politički kolaps koji izvesno dovodi do njegovog pada“, smatra Jerić.
Više o protestima u Iranu, kao i interesima SAD-a i Izraela pročitajte na Mašini.
A.G.A.
