Tokom 2025. godine Tramp je nadgledao značajno ekonomsko povlačenje SAD u smislu globalnog uticaja, ukidanjem agencija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Prošle nedelje, američka administracija je dodatno smanjila svoj ekonomski uticaj povlačenjem iz 66 međunarodnih organizacija, agencija i komisija, od kojih su mnoge povezane sa Ujedinjenim nacijama.
Ovaj drastičan zaokret i povlačenje poklopili su se sa daljim povećanjima američkog vojnog budžeta, koji je već veći od ukupne potrošnje Kine, Rusije i Indije zajedno. Prošle nedelje Tramp je predložio vojni budžet za 2027. godinu u iznosu od 1,5 biliona dolara, pozivajući se na „nemirna i opasna vremena“. Takvo povećanje predstavljalo bi rast od 66 odsto u odnosu na budžet za odbranu za 2026. godinu koji je američki Kongres upravo odobrio.
SAD priznaju da se nalaze u sve intenzivnijoj konkurenciji sa Kinom, rastućom silom, i Rusijom, svojim dugogodišnjim ekonomskim i vojnim rivalom. Prošle godine, nakon što je administracija ukinula USAID, američka kongresna poslanica LaMonika Mekajver izjavila je: „Obustavljanjem strane pomoći i razgradnjom USAID-a, Trampova administracija je oslabila našu nacionalnu bezbednost, omogućivši Kini da bez konkurencije širi svoj uticaj u Latinskoj Americi.“
Mašina je nedavno razgovarala sa politikologom Dariom Acelinijem o napadu SAD na Venecuelu i o tome kako agresivno ponašanje SAD ukazuje na to da je reč o umirućoj imperiji.
Koje zemlje su danas potencijalne mete američkog vojnog delovanja i kako se to uklapa u širu geopolitičku dinamiku?
Kuba
Nakon što je u napadu na Venecuelu ubijeno približno sto ljudi i kidnapovan predsednik Nikolas Maduro, predsednik SAD-a Donald Tramp zapretio je sličnim delovanjem i Kubi. Ova ostrvska država je ekonomski i energetski zavisna od Venecuele, a u američkim napadima poginula su 32 kubanska vojnika koji su bili deo užeg bezbednosnog kruga u Venecueli.
U objavi na platformi Trut Soušal, Tramp je napisao: „Kuba je godinama živela od velikih količina NAFTE i NOVCA iz Venecuele… ALI VIŠE NE!“ Potom je otvoreno zapretio Kubi: „Toplo im preporučujem da postignu dogovor, PRE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO“, napisao je.
Kuba je poslednjih godina postala mesto značajnih kineskih i ruskih investicija, a Kina je otvorila četiri operativna objekta za prikupljanje obaveštajnih podataka, prema američkom tink-tenku Centar za strateške i međunarodne studije. Kapaciteti Kine i Rusije na Kubi predstavljaju pretnju za SAD, s obzirom na to da se ostrvska država nalazi na svega 145 kilometara od SAD.
Kolumbija
Još jedno mesto značajnih kineskih i ruskih investicija, ali i meta Trampovih napada, jeste Kolumbija. Kolumbija je članica kineske Inicijative Pojas i put, čiji je cilj širenje kineskog uticaja u siromašnijim zemljama kroz ulaganja u luke, železnice i druge infrastrukturne projekte.
Nakon agresije prema Venecueli, Tramp je uputio slične pretnje Kolumbiji, zasnovane na izmišljenim vezama sa trgovinom drogom, protiv predsednika Kolumbije Gustava Petra. Tramp je bez dokaza optužio Petra da vodi fabrike kokaina, nazivajući ga „bolesnikom“. Takođe je aludirao na vojnu intervenciju radi svrgavanja Petra, po uzoru na Madura. Petro je odgovorio prkosno, rekavši da bi umro za svoju domovinu i da bi uzeo oružje u njenu odbranu.
Nakon žestoke retoričke razmene, Tramp i Petro su razgovarali telefonom, nakon čega je Tramp zauzeo pomirljiviji ton. Američki predsednik rekao je da je „cenio poziv“ i pozvao Petra u Belu kuću. Međutim, američka savezništva poznata su po svojoj promenljivosti i kratkom trajanju, te stoga imunitet Kolumbije od američkog napada ostaje upitan.
Iran
Dugogodišnja meta američkih napada, kako putem ekonomskih sankcija, tako i u skorije vreme bombardovanjem, jeste Iran. Trenutno suočen sa najvećim talasom protesta od 2022. godine, iranska vlada brutalno je odgovorila na proteste protiv teokratske vlasti i ekonomskih teškoća.
SAD i Izrael jasno su stavili do znanja da bi želeli da iskoriste nestabilnost u zemlji kako bi doveli na vlast režim povoljniji za njihove interese. U tom smislu, Tramp je rekao da razmatra „veoma snažne“ vojne opcije protiv Irana i da će se u utorak sastati sa višim savetnicima kako bi o njima razgovarao. Vol strit džurnal navodi da se razmatraju sledeće opcije: vojni udari, upotreba tajnog sajber-oružja, proširenje sankcija i pružanje onlajn pomoći protivvladinim akterima.
Tramp takođe tvrdi da Iran „želi da pregovara“, dok je iranski ministar spoljnih poslova rekao da je Islamska Republika spremna i za rat i za razgovore. Iran je zapretio udarima na američke vojne i komercijalne baze u regionu ukoliko SAD vojno intervenišu u toj zemlji.
Grenland
Jedna od prvih zemalja kojima je Tramp izričito zapretio vojnim delovanjem bio je Grenland, koji i dalje nema punu nezavisnost od Danske čija je bio kolonija. Tramp je nedavno izjavio da će Grenland biti zaplenjen silom, bez obzira na to da li se lokalno stanovništvo s tim slaže.
„Nešto ćemo uraditi u vezi sa Grenlandom, sviđalo se to njima ili ne, jer ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland, a mi nećemo imati Rusiju ili Kinu za suseda“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući koja se nalazi u državi koja već ima granicu sa Rusijom preko Aljaske.
Danska je više puta naglašavala svoju spremnost da služi američkim interesima, upozoravajući da bi vojna akcija razgradila temelje jedinstva u NATO-u. Ipak, predsednik Tramp insistira da ne želi samo da kupi Grenland od Danske, već da on u celini pripadne SAD kako bi se suprotstavile Rusiji i Kini. Kako se ledene kape tope usled klimatskih promena, otvaraju se novi plovni putevi za trgovinu ali i vojno manevrisanje, dok svet korača ka potencijalnom otvorenom sukobu tri najveće supersile.
Od Venecuele do Grenlanda, Trampove eskalirajuće pretnje ne odražavaju snagu, već nesigurnost: imperiju u povlačenju koja pad ekonomskog i diplomatskog uticaja nadomešćuje sirovom vojnom silom. Kako se međuimperijalistička konkurencija sa Kinom i Rusijom pojačava, militarizam postaje glavno sredstvo Vašingtona – sredstvo koje rizikuje da svet gurne u širi i opasniji sukob.
