Nakon napada SAD na Venecuelu, u javnosti je aktuelizovano pitanje američke kupovine, preuzimanja ili napada na Grenland, o čemu je Trampova adminstracija govorila i u njegovom prethodnom mandatu 2019. godine.
Iz Bele kuće tvrde – u pitanju je „prioritet nacionalne bezbednosti“ i u najboljem interesu SAD-a jer bi to dovelo do odvraćanja „ruske i kineske agresije u arktičkom regionu”. Zvaničnici Danske i Grenlanda, kao i pojedine evropske države protive se američkom preuzimanju ostrva.
Zašto je Grenland strateški važan?
Ovo ostrvo, smešteno između Severnog ledenog i Atlantskog okeana, čije se dve trećine teritorije nalaze iznad Arktičkog kruga, strateški je važno zbog uticaja klimatskih promena i topljenja leda. Kao posledica toga pojavljuju se nove pomorske rute i šanse za rudarenje ključnih minerala, uranijuma i gvožđa, kao i za otvaranje novih ribarskih oblasti, budući da ribarstvo predstavlja ključnu grana privrede Grenlanda.
U pitanju je slabo naseljena teritorija sa oko samo 57.000 stanovnika, koji su većinom smešteni na jugozapadu i jugu, oko glavnog grada Nuka.
Grenland, kao bivša Danska koloniju, trenutno ima autonomiju u upravljanju unutrašnjom politikom, ali spoljnu i bezbednosnu politiku i dalje kontroliše Kopenhagen, zbog čega SAD želi od Danske da kupi ovo ostrvo. Obe države imaju svoje vojne baze na Grenlandu.
Portal Jakobin piše se da Arktik tokom poslednjih četrdeset godina zagrevao četiri puta brže od ostatka planete, zbog čega naučnici uporozoravaju na štetnost ekstremnih vremenskih prilika i povećanih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
S druge strane, neki baš u tome vide priliku, budući da topljenje leda čini dostupnim pomorske rute, zemljište, minerale i metale koji su hiljadama godina bili nedostupni, uključujući minerale označene kao „kritični“ za takozvanu zelenu tranziciju – resursi potrebni za električna vozila, vetroturbine i solarne panele, piše ovaj magazin.
Podseća da Kina dominira u proizvodnji i eksploataciji retkih zemnih metala, a da razbijanje tog monopola predstavlja ključni cilj zapadnih zelenih industrijskih planova.
„Grenland nosi obećanje da postane sledeća ekstraktivistička granica”, zaključeno je u tekstu na portalu Jakobin.
Zbog toga, i druge svetske sile vide značaj na Grenlandu. Evropska unija je pre dve godine otvorila kancelariju u glavnom gradu Nuku, kako bi uspostavila bolju saradnju sa ovom ostrvskom državom. U danskom obaveštajnom izveštaju iz 2024. godine, piše Jakobin, navodi se da Rusija sve agresivnije deluje na Arktiku i da je spremna da Kini omogući veći pristup ovom regionu.
„Status kinesko-ruske saradnje na inicijativi Polarnog puta svile, koja ima za cilj ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu na Arktiku, ostaje razlog za zabrinutost zapadnih interesa u regionu”, navodi se na ovom portalu.
Mogu li Sjedinjene Američke Države, uopšte, da kupe Grenland?
Danska je još 1946. godine odbila da SAD-u proda Grenland, a ni to nije prvi put da su Sjedinjene Države razmatrale tu ideju. I te 1946. argument za kupovinu ostrva bila je bezbednost SAD-a.
Donald Tramp je i u svom prvom mandatu 2019. godine pokazao interesovanje za ovo ostrvo, ali su Danska i Grenland to odbacili kao mogućnost.
Zapravo, prema međunarodnom pravu, Danska ne bi ni mogla zakonito da proda ovo ostrvo. Prema zakonu o samoupravi iz 2009. godine, Grenlanđani mogu da održe referendum o nezavisnosti, piše Gardijan, dodajući da nedavna istraživanja pokazuju da 85 posto građana ne želi da njihova domovina postane deo SAD, dok je samo šest posto za tu opciju.
Ovaj britanski medij navodi da zvaničnici u Vašingtonu već mesecima rade na sporazumu o slobodnom pridruživanju sa Grenlandom. To bi podrazumevalo da Grenland formalni zadrži nezavisnost, dobije trgovinski sporazum bez carina, dok bi američka vojska dobila mogućnost da gotovo bez ograničenja deluje na strateški važnoj teritoriji. Gardijan navodi da je to možda jedan od najrealističnijih dugoročnih ishoda.
Sjedinjene Države već i sada, prema sporazumu koji imaju sa Danskom, a u koji je uključen i Grenland, imaju mogućnost da upravljaju vojnim bazama na Grenlandu. Danska je u više navrata nudila SAD-u i širenje vojnog prisustva na ovoj teritoriji.
Kako će sve ovo uticati na odnose u NATO-u?
Sjedinjene Američke Države ne isključuju mogućnost upotrebe vojske, a glavni Trampov savetnik Stiven Miler izjavio je da se niko neće vojno boriti protiv SAD-a oko budućnosti Grenlanda i da živimo u svetu kojim vladaju „snaga, sila, moć”. Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi svaki napad SAD značio kraj NATO-a.
I Sjedinjene Američke Države i Danska su deo NATO-a, a od svih članica se očekuje da reaguju u slučaju napada na bilo koju drugu članicu. Zbog toga ostaje pitanje kako bi potencijalni napad SAD-a na Grenland uticao na odnose unutar ove alijanse.
Lideri šest evropskih država – Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije objavili su zajedničko saopštenje u kojom pružaju podršku danskoj premijerki uz tvrdnje da Grenland pripada narodu Danske i da samo Danska i Grenland mogu da odlučuju o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa. Oni su pozvali i na poštovanje principa Povelje UN, pod kojim se podrazumeva suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica.
Dok pojedini svetski analitičari tvrde, prenosi Gardijan, da bi, bez obzira na izostanak podrške, SAD mogla za nekoliko minuta da zauzme Nuk, danski analitičari kažu da to ne bi bilo nimalo jednostavno, pogotovo zbog teških vremenskih uslova na Grenlandu, ali i otpora koji bi Danska pružila.
D.S.
