„Moja očekivanja jesu da Amerika izvrši desant na Grenland, protiv kojeg Danska nema nikakav način, niti može da stekne način da odvrati tu invaziju ili da uopšte zapreti velikim gubicima u slučaju invazije”, smatra Dautović.
On veruje da bi jedino zajednička demonstracija sile evropskih lidera mogla da pošalje Americi poruku da će biti gubitaka ukoliko izvrši invaziju, ali i da da kontraargument američkim tvrdnjama da im to ostrvo treba iz bezbednosnih razloga, odnosno kako bi odvratili „ruske i kineske agresije u arktičkom regionu”.
„Ako imate, recimo, deset hiljada evropskih vojnika na Grenlandu, možete da kažete Vašingtonu – eto, u slučaju neke kineske ili ruske invazije mi sad imamo deset hiljada vojnika koji će braniti to ostrvo, tako da nema razloga da vi ovde dolazite ili dođite u okviru te naše bezbednosne misije”, navodi on.
Dodaje da su navodi kako bi Rusija ili Kina mogle da dođu brodovima do Grenlanda, prišunjaju se i zauzmu ga ili instaliraju neke baze i time ugroze bezbednost SAD-a – naučno-fantastični scenario.
„Meni to pije vodu koliko i narko-terorizam u Venecueli, koji je iskorišćen kao nekakav izgovor da se otme predsednik Nikolas Maduro. To nema nikakvog smisla”, zaključuje Dautović, podsećajući da i Danska i Grenland nude SAD-u da proširi svoje vojne baze na ovoj teritoriji.
Ni mogućnosti koje klimatske promene i otapanje lednika donose Grenlandu, a to su novi pomorski putevi i dostupnost nafte i minerela, nisu, prema Dautoviću, razlog američkih pretenzija prema Grenlandu.
„Arktički ledeni okean će, verovatno, prestati da postoji, odnosno biće tečan sve vreme u toku godine i to će otvoriti taj pomorski put, ali ne mislim da se radi o nečemu što je tako proračunato. Ni Danska, ni Norveška, ni Kanada, koje su sve NATO saveznice, ne bi pravile problem Sjedinjenim Američkim Državama oko prolaza njihovih brodova”, navodi on.
Kada je reč o rudnim bogatsvima, Dautović smatra da ni Danska ni Grenland ne bi pravile problem američkim rudarskim kompanijama ukoliko žele da eksploatišu rudu na ovom ostrtvu, te ni to ne vidi kao argument za pripajanje teritorije.
„Ja mislim da je najpre to pokazatelj američkog imperijalizma, dakle – demonstracija sile. Prosto Amerikanci žele da pokažu da oni mogu da urade sve bez obzira na prethodne bilateralne obaveze, bez obzira na međunarodno pravo, da su ušli u taj stadijum imperije gde žele da uzmu zato što mogu da uzmu”, zaključuje Dautović.
I u slučaju napada na Grenland, NATO će ostati nepromenjen, a evropske države postati sateliti SAD-a
Lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije i Danske u zajedničkom saopštenju naveli, nakon američkih najava o preuzimanju Grenlanda, da ova ostrvska država pripada Danskoj, o čemu smo već pisali. Dodali su da su povećali prisustvo, aktivnosti i ulaganja kako bi osigurali bezbednost Arktika i odvratili protivnike.
Podsetili su u saopštenju na to da je Kraljevina Danska, uključujući Grenland, članica NATO-a i istakli da bezbednost Arktika mora biti garantovana kolektivno, u saradnji sa saveznicima NATO-a, zajedno sa SAD, poštujući principe Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica.
Stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović smatra da je ovo saopštenje blago i da se iz njega ne vidi šta će evropske države uraditi ukoliko Amerika izvrši desant na Grenland.
„Vi imate mere koje mogu biti i ne-vojne, možete da kažete bude li to uradio – mi ćemo udariti tarife na američke proizvode i usluge, mi ćemo da izbacimo Swift i IBAN iz našeg sistema, mi ćemo da odstranimo Gugl…”, smatra on.
Ipak, dodaje, Evropljani su vojno i obaveštajno zavisni od SAD-a i trenutno se nalaze između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, dve sile sa vrlo agresivnim planovima, i ne znaju kako da izađu iz toga.
Govoreći o potencijalnom raspadu Severnoatlanskog saveza ako SAD napadne Grenland, Dautović podseća da je Tramp više puta rekao da želi da SAD izađe iz tog vojnog saveza, ali da NATO ne bi mogao da nastavi da postoji bez Sjedinjenih Američkih Država.
On ističe da bi u tom slučaju nestale dve trećine NATO-a – američki vojnici, avioni, birokrate i da bi bilo neophodno napraviti potpuno novu bezbednosnu arhitekturu koja bi bila isključivo evropski savez sa, eventualnom, Velikom Britanijom. Dodaje da ideje za to već postoje, ali da on ne vidi da aktuelni evropski lideri imaju kapaciteta da to ostvare.
Najizvesnije je, smatra Dautović, da i ukoliko dođe do napada SAD-a na Grenland, NATO ostane nepromenjen. Evropski zvanični bi, veruje on, izdali saopštenje, izrazili zabrinutost i pozvali obe strane na suzdržanost, a Amerika bi doživela još veći trijumf.
„To bi se možda čak pretvorilo u jednu verziju Varšavskog pakta, koji smo imali u Evropi, u istočnom bloku, gde smo imali satelite SSSR-a. Sada bismo imali potpune satelite Sjedinjenih Američkih Država i bilo bi potpuno jasno da Amerikanci mogu da rade šta god žele, a da Evropljani samo prosto klimnu glavom i gledaju u pod”, tvrdi on.
Dodaje da bi takav scenario bio moguć i ako Tramp, tj. Republikanci izgube izbore u novembru, iako se Evropljani nadaju da će na tim izborima Demokrate pobediti, preuzeti većinu u Kongresu i Senatu i blokirati Trampove lude inicijative.
„To su uzaludne nade i to je kockanje na malu verovatnoću. Uopšte, kockati se na takav način sa svojom budućnošću sa ćudi američkog izbornog tela je jako loša strategija, ali pokazuje koliko lideri Evropske unije nemaju ni viziju ni kapacitet da je imaju”, zaključuje Dautović.
Šta Grenland dobija pripajanjem SAD-u?
Danska je još 1946. godine odbila ponudu da SAD kupi Grenland, a Donald Tramp je to pitanje ponovo otvorio 2019. godine. To ne odobravaju ni Danska ni zvanični Grenland, a ni stanovnici ovog ostrva, o čemu je Mašina već pisala.
Mirko Dautović objašnjava da Grenlanđani vide dva scenacija ukoliko postanu deo SAD-a, na osnovnu sličnih primera drugih država. Prvi primer je Portoriko, koji je u posedu SAD-a, ali nije jedna od federalnih Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega se i dalje vodi kao neka vrsta samoupravne kolonije, čiji državljani nemaju pogodnosti koje bi imali da su federalna država. Drugi primer je status urođeničkih plemena u okviru SAD-a.
„Kada stanovnici Grenlanda gledaju kako se država ophodi prema njima, nemate razloga da verujete Amerikancima da bi Grenland procvetao pod američkom upravom, što zbog tog institucionalnog rasizma Vašingtona i ostalih američkih države, što zbog toga kako se oni tretiraju u Portoriku i nepostojanja želje da se dodeli punopravni status federalne države nekoj novoj teritoriji”, navodi Dautović.
On objašnjava da Amerikanci to ne žele da urade jer svaka država u SAD-u, nezavisno od broja stanovnika, ima dva mesta u Senatu, a Vašington ne bi dopustio da tako populaciono male države dobiju dva senatora. Veruje da bi Grenland ostao u statusu teritorije, ali da SAD u ovom trenutku ni nema razvijen plan integracije i statusa za Grenland, već samo želi da ga uzme.
D.S.
