Dautović navodi da Rusija uglavnom ćuti o pitanju NIS-a i „posmatra kakve će poteze povući vlast Aleksandra Vučića, samodeklarisanog najvećeg rusofila“. Od oktobra 2025. godine, kada je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila da se „traži optimalno rešenje“, Dautović ističe da „nijedan vladin zvaničnik nije smatrao za shodno da se obrati srpskoj javnosti niti da prokomentariše krizu oko NIS-a“.
Juče je Sergej Altuhov, zamenik predsedavajućeg Odbora Dume za ekonomsku politiku, dao izjavu za ruski medij Lenta, koja sadrži simbolične naznake razumevanja za poziciju Srbije: „U pitanju je iznuđen potez zemlje koja je pod ogromnim spoljnim pritiskom, uhvaćena u geopolitičkim konfrontacijama. Za nas je ovo pitanje u osnovi političko, a ne ekonomsko. Mora se naći rešenje koje odgovara obema stranama.“ Licemerje se, međutim, može videti u tome da pritisci na Srbiju ne dolaze samo od Amerikanaca, već i od Rusije.
U ruskom mediju Sputnjik se plasira narativ da SAD pokušavaju da „otmu“ NIS i da je to preduslov za državni udar u Srbiji. Citiraju se i izjave bivšeg zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara za energetska pitanja Džefrija Paja, koji je naveo da bi zapadni kupac NIS-a bio „dobro rešenje“.
Dautović konstatuje da su američke sankcije NIS-u u ovom trenutku rezultat neuspeha Trampove administracije da okonča rat u Ukrajini na način povoljan za američke interese. „Kada se Donald Tramp vratio u Belu kuću, mislio je da će se lako dogovoriti sa Vladimirom Putinom oko svega. Javno je govorio vrlo pohvalno o ruskom predsedniku, susreli su se u Enkoredžu na Aljasci i sve je delovalo kao da će se završiti dogovorom na obostranu korist. Ali ni Putin nije bio spreman da zaustavi rat, ni Zelenski, koji je imao podršku evropskih saveznika. Mir nije stigao, a Amerikanci su onda želeli da primene ‘štap’ i na Rusiji i na Ukrajini. Ukrajinu je relativno lako prisiliti, budući da je zavisna od SAD na mnogo nivoa, ali protiv Rusije nema mnogo aduta. Sankcije, sankcije i još sankcija. Zato su, po mom mišljenju, krenuli da zatežu svaki šraf dotoka novca u Rusiju“, ukazuje stručnjak za međunarodne odnose.
S druge strane, Rusija takođe odbija da poštuje odluke srpske vlade o otkupu NIS-a, jer joj je ta kompanija važna kao instrument očuvanja proruske politike u Srbiji. Dautović podseća da je Hram Svetog Save dovršen zahvaljujući sponzorstvu Gasproma i da su ruski umetnici oslikali živopis, dok su mozaici dopremljeni iz Moskve.
„Meni ta hladna ravnodušnost Rusije deluje kao pokušaj da Vučića namame – da ga svojim nečinjenjem nateraju da to i uradi, da oduzme NIS; ili kao da im je više stalo do principa, do neodricanja, nego do profita; ili pak kao da su sigurni da on to neće uraditi“, ističe Dautović.
Jedan od mogućih ishoda, objašnjava Dautović, jeste da bi otkup ruskog dela NIS-a značio da Srbija mora da traži snabdevanje gasom na drugim tržištima, najverovatnije od Zapada ili njegovih saveznika, poput Azerbejdžana.
Podsetimo, Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu, za Mašinu je izjavio: „Mislim da će srpsko tržište biti snabdeveno benzinom, ali pitanje je po kojoj ceni. Niko neće da kaže koja je ta računica.“
Dakle, NIS je za Amerikance i Ruse istovremeno pitanje političkog nadmetanja i ekonomskog interesa – koji će se, po svemu sudeći, ponovo odraziti na teret građana Srbije, kojima će se troškovi svakodnevnog života povećavati.
A.M.
