Za izbor predsednika desničarske Slovenske demokratske stranke (SDS) glasalo je 49 poslanika, uključujući koalicione partnere iz Nove Slovenije, Slovenske ljudske stranke (jedan poslanik odsutan), Fokusa, Demokrata, kao i poslanike Pokreta Resnica, koji će manjinski podržavati vladu, piše Beta.
Njegov izbor su podržali i predstavnici italijanske i mađarske nacionalne manjine.
Podsećamo, u Sloveniji su u martu održani parlamentarni izbori, a na njima je Pokret Sloboda, koji je trenutno do ovih izbora bio na vlasti u koaliciji sa Socijaldemokratama i Levicom, osvojio 29 mandata, dok je Janšin SDS uzeo 28 mandata od 90 koliko ih ukupno ima.
U parlament su, uz Slobodu i SDS, ušli još i NSi, Slovenačka ljudska stranka, SLS, Fokus, Socijaldemokrate, Demokrate, Resnica i koalicija stranaka Levica i Vesna.
Budući da leve i liberalne stranke – Sloboda, Socijaldemokrate i Levica i Vesna – nisu imale dovoljno mandata da same formiraju vlast (40 od 46 koliko je potrebno za većinu), bilo je neizvesno ko će formirati novu vladu. Sve ostale izborne liste nalaze u desnom polju političkog spektra ili eventualno u desnom centru.
Pokret Resnica, partija koja je osnovana tokom pandemije virusa korona zbog protivljenja merama zaštite, podržala je sada Janšu za premijera, iako će formalno ostati u opoziciji.
Pred izbore u Sloveniji Mašina je razgovarala sa aktuelnim ministrom rada u slovenačkoj Vladi Lukom Mesecom koji je tada izjavio da, ukoliko se Janša vrati na vlast, očekuje slične scenarije onima u Srbiji u smislu represije i ugrožavanja građanskih prava.
Janez Janša je prvi put na mestu premijera slovenačke Vlade bio od 2004. do 2008. godine, nakon toga 2012. i 2013. godine, pa od 2020. godine do 2022. godine, piše STA, prenosi Beta.
Prvi put je za poslanika izabran 1990. godine i od tada je bio član svakog saziva. Na čelu SDS-a se nalazi od 1993. godine.
U prethodnim premijerskim mandatima je u više navrata optuživan za stranačko postavljanje kadrova, gušenje medijskih sloboda, konflikte sa organizacijama civilnog društva. Njegove mandate beležile su i političke afere, poput afere „Patria”, vezanе za spornu kupovinu finskih tenkova, zbog koje je bio i u zatvoru.
D.S.
