Koalicija levice i levog centra Novi narodni front je pobedila na parlamentarnim izborima u Francuskoj. Drugi krug izbora je održan 7. jula.
Pobeda levice predstavlja veliko iznenađenje nakon uspeha krajnje desnice na izborima za Evropski parlament održanim početkom juna i njenog uspeha u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj, održanim 29. juna.
„Postigli smo rezultat za koji su svi rekli da je nemoguć zahvaljujući divnom ispoljavanju građanskog duha… Ljudi su izbegli najgore“, izjavio je neposredno nakon izbora Žan-Luk Melanšon, predsednik radikalno leve stranke Nepokorena Francuska.
Levica, ipak, neće imati dovoljno poslanika da sastavi većinsku vladu, za šta je potrebno bar 289 od 577 mesta u parlamentu.
Desnica sprečena da preuzme vlast
„Rezultati vanrednih izbora u Francuskoj nam pružaju hitnu i vrednu lekciju. Ne popuštajte onima koji seju podele i strah. Izgradite hrabar levi pokret koji nudi alternativu uključivanju i nadi. Tako pobeđujete krajnju desnicu“, prokomentarisao je na društvenom mreži X Džeremi Korbin.
Kako smo ranije pisali, koalicija Novi narodni front (NFP) je osnovana neposredno nakon što je Makron raspisao vanredne izbore. U njen sastav ulaze socijalisti, komunisti, Nepokorena Francuska, ali i levo-centraški Plas publik.
Kako je za Mašinu prokomentarisala Natali Depra, u pitanju je široka koalicija čiji je glavni cilj bio da se zaustavi dolazak krajnje desnice na vlast.
U pitanju je bio težak zadatak. Nacionalno okupljanje (RN), stranka Marin Le Pen, je na izborima za EP dobila duplo više glasova od centraške stranke Preporod aktuelnog francuskog predsednika (31.1% prema 14.6%). U prvom krugu francuskih izbora ekstremna desnica je dobila i više, 33%. Novi narodni front se tada izborio za 28% glasova a Makronova lista Zajedno 21%.
Usledilo je taktičko povlačenje trećeplasiranih kandidata levice i centra iz izbornih trka, sa namerom da se omogući slivanje glasova protivnicima RN-a. Francuski mediji su izvestili da se između 214 i 218 trećeplasiranih povuklo iz trke u svojim izbornim jedinicama. Prema podacima Le Mondea povuklo se 130 kandidata i kandidatkinja Novog narodnog fronta (od 446 koji su se kvalifikovali u drugi krug), i 81 kandidat iz Makronovog tabora (od 319 koji su se kvalifikovali).
Mladi su glasali za levicu
Predizborne ankete su uprkos tome u više navrata sugerisale da je RN spreman da postane dominantna snaga u nacionalnoj skupštini, skreće pažnju Gardijan: „Rano u nedelju, dok je izlaznost birača porasla na najveću cifru u poslednje četiri decenije, svi su se pitali da li će RN osvojiti potpunu većinu“.
Čini se da su porazu RN doprineli glasovi mladih. Kako pokazuju statistike koje je objavio Financial Times, gotovo polovina starih između 18-24 godine i skoro 40% onih između 25 i 34 je glasala za Novi narodni front.
Najviše poslanika u NFP ima Nepokorena Francuska
Francuski predsednik bi sada trebalo da imenuje novog premijera. Po protokolu bi to trebalo da bude kandidat iz grupe koja je na izborima osvojila najviše glasova. Budući da je u pitanju NFP, koalicija sa drugačijim političkim programom od stranke predsednika, očekuje se takozvana kohabitacija, stanje u kom su predsednik i premijer iz različitih tabora.
Kako smo ranije pisali, Francuski predsednik je do pre dve godine glasače pridobijao predstavljajući se kao glavna brana protiv narastajuće desnice. Istovremeno je sprovodio antisocijalne politike koje su radikalizovale glasače. Kada ga je na izborima 2022. levica ozbiljno ugrozila, okrenuo se i protiv nje sa istom žestinom; levičari čak smatraju da je kratak rok za održavanje izbora Makron izabrao najviše da bi onemogućio da se levica organizuje.
Stranka koja je u okviru NFP dobila najviše poslanika je upravo Makronova noćna mora, Nepokorena Francuska, sa 74 mesta u parlamentu. (Na drugom mestu su socijalisti sa 59, za kojima slede zeleni sa 28 i komunisti sa 9 poslanika.) Makron je zato izjavio da će pre imenovanja premijera sačekati finalne rezultate izbora.
Krajnja desnica je razočarana glasanjem. Ipak, njihovi predstavnici naglašavaju da je i ovako RN gotovo udvostručio broj poslanika u parlamentu, sa 89 (2022.) na 143.
I.K.
