Stranka ekstremne desnice Nacionalno okupljanje, na čijem čelu je 2022. Džordan Bardela smenio Marin le Pen, dobila je 33% glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora u Francuskoj 30. juna.
Široka koalicija levice i levog centra Novi narodni front je uspela da obezbedi 28% glasova, a Makronova lista Zajedno samo 21%.
Drugi krug izbora zakazan je za 7. jul. Nacionalno okupljanje (RN) bi moglo da formira prvu krajnje desničarsku vladu u Francuskoj od kraja Drugog svetskog rata. Francuska je druga po veličini ekonomija, najjača vojna sila i jedina vojna sila sa nuklearnim naoružanjem u EU.
Očekuje se blokirani parlament i kohabitacija
Neizvesno je da li će RN moći da formira većinsku vladu. Ako ne uspe, Bardela će kao premijer imati blokiran parlament. Francuski sistem daje predsedniku velika ovlašćenja, a Bardela već izjavio da očekuje kohabitaciju sa Makronom – najavivši da će „poštovati Ustav“ ali i sprovoditi politike za koje se RN zalaže, odnosno evroskepticizam i otpor migracijama.
RN se više ne zalaže za izlazak iz EU, ali je protiv mnogih politika EU. U Briselu i Berlinu se plaše mogućnosti da se RN usprotivi politikama pomoći Ukrajini, naročito vojnoj pomoći u ljudstvu.
Makronovo kockanje nije zaustavilo desnicu – ali ni levicu
Podsetimo, Emanuel Makron, aktuelni predsednik Francuske, raspisao je vanredne parlamentarne izbore nakon fijaska njegove stranke desnog centra na izborima za Evropski parlament početkom meseca i velikog rasta podrške glasača za Nacionalno okupljanje.
Makronova Renesansna partija je na domaćim izborima dobila veću podršku nego na evropskim (21 prema 14,6%), ali se rizično zakazivanje izbora za tako kratak rok nije isplatilo, pišu svetski mediji.
Kako ste mogli da čitate u Mašini, Makronov cilj nije bio samo da zaustavi ekstremnu desnicu, već i levicu. „Kada je francuski predsednik u nedelju uveče dao najavu o raspuštanju parlamenta, mislim da je očekivao da mi – levica, leve stranke – nećemo moći ništa da uradimo za tako kratko vreme. Ograničio je vreme kako bi nas sprečio da napravimo koaliciju. To je bio njegov plan ili računica, i super je što mu nije uspelo“, izjavila je za Mašinu neposredno nakon izbora za EP članica levo orijentisane Nepokorene Francuske, Natali Depra.
Levica i levi centar su se, međutim, munjevito organizovali u koaliciju Novi narodni front, koja je u nedelju dobila veću podršku nego slična koalicija (NUPES) 2022 (25.7%).
Desnica je u Francuskoj u usponu od početka veka
Uspeh krajnje desnice na francuskim i izborima za EP je veliki, ali ne i začuđujući. Stranka koju danas predvodi Marin le Pen, a koju je pod imenom Nacionalni Front predvodio njen otac Žan Mari le Pen, se kao značajan akter na francuskoj političkoj sceni pozicionirala još 2002. kada je Žan Mari le Pen plasirao u drugi krug predsedničkih izbora.
Emanuel Makron je do nedavno značajan deo svog političkog delovanja posvetio borbi za zaustavljanje Nacionalnog fronta, sada Nacionalnog okupljanja. Makron je 2016. za Le Figaro izjavio da ga je Le Penov uspeh 2002. motivisao da se bavi politikom. Kako je uskoro dodao u svom političkom manifestu, a prenosi Le Monde: „Ako se ne saberemo, sledećeg maja, ili za pet godina, ili za 10 godina, Nacionalni front će biti na vlasti. Niko više ne može sumnjati u to“.
Aktuelni francuski predsednik je, kako analizira Le Monde, svoju retoriku i taktiku usmeravao tvrdo i pre svega protiv desnice do parlamentarnih izbora 2022. godine. Štaviše, ne samo što je od levih stranaka i glasača je očekivao podršku u borbi protiv desnice (2017), već je u predizbornoj kampanji za regionalne izbore 2021. koristio i slogane levog centra; a, iako je Nepokorenu Francusku smatrao ekstremističkom, 2021. se izjasnio i da pravi jasnu razliku između krajnje desnice i krajnje levice; „Ne mešam dve krajnosti, koje su veoma različite”, izjavio je.
Ali, kao što piše Le Monde – to je bilo pre nego što je kao glavnog protivnika na izborima 2022. zapravo prepoznao prethodnu levo orijentisanu koaliciju, NUPES. Iste godine Makron postaje i popustljiviji prema desnici.
Izbore sedmog jula će odlučiti Makronov odnos prema levici.
„Bardela je u nedelju uveče obećao da će postati ‚premijer svih Francuza‘ i promovisati „jedinstvo nacije‘, da bi se zatim obrušio na levicu i krajnju levicu, sada njegovu glavnu konkurenciju, rekavši da će oni ‚odvesti zemlju u nered, u pobunu i propast naše privrede‘“, piše Vašington Post.
Levica je ponovo pozvala na mobilizovanje protiv Narodnog okupljanja. „Imamo nedelju dana da zaustavimo dolazak krajnje desnice na vlast, svi progresivni akteri i humanisti… moraju da se mobilišu iza Novog narodnog fronta“, rekla je, kako prenosi Gardijan, Klementin Oten iz levičarske partije Nepokorena Francuska.
Mobilizovanje na mnogim glasačkim mestima znači taktičko glasanje. Da bi Bardelina stranka dobila što manje kandidata, Makronova bi morala da pozove svoje glasače da glasaju za predstavnike Novog narodnog fronta na svim mestima gde sami nemaju uslove za pobedu. To se zasad nije desilo. Naprotiv, kako piše Politiko, bivši premijer Francuske blizak Makronu, Eduar Filip, je pozvao glasače da na izborima podrže kandidate Zelenih, Socijalista i Komunističke partije – tamo gde su oni kandidovani – ali ne i kandidate Nepokorene Francuske.
I.K.
