Izbori za studentske parlamente na fakultetima u Srbiji su u univerzitetskim gradovima okončani ili su i dalje u toku. Koliko su važni govori činjenica da je jedan student sinoć završio krvavog nosa u policijskoj intervenciji tokom proglašenja pobedničke liste na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Dok se u Nišu i Beogradu broje glasovi, u Novom Sadu izbori još nisu raspisani, iako bi morali da budu okončani do kraja aprila.
Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sumnjaju da izbori nisu raspisani kako bi se izborne radnje odvijale tokom ispitnih rokova, a postoji bojazan da izbori neće ni biti raspisani na šta upućuje (protivpravno) mišljenje koje je Ministarstvo poslalo fakultetima u kojem se sugeriše odlaganje izbora za septembar.
Pošto je za izborne radnje predviđeno 20 dana, krajnji rok za raspisivanje izbora na UNS je 10. april. Taj rok je zvanično probijen u Novom Sadu. Prorektorka za nastavu, Aleksandra Blatešić, uputila je fakultetima dopis u kom se poziva na „odluku“ ministra prosvete da se rok produži do septembra.
Studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kažu da nije u pitanju odluka, već mišljenje ministra, koje „po pravnoj prirodi nije obavezujuće i ne može biti iznad zakona“. Plenumski podržana inicijativa studenata tog fakulteta – GLAS, saopštila je danas da će preduzeti sve pravne korake kako bi zaštitila interese studenata.
Protesti su zainteresovali studente da se uključe u rad parlamenata
Student Filozofskog fakulteta u Beogradu, Mihajlo Srdanović, za Mašinu navodi da postoje dve, a ponegde i tri struje koje se trenutno bore za mesto u studentskim parlamentima.
„Ispostavilo se da su studentski protesti osvestili veliki broj studenata da se više uključe u studentsko organizovanje i da zapravo počnu da se interesuju za rad studentskih parlamenata. Vidimo jednu praksu borbe predblokadnih i blokadnih struja među studentima. Ono što takođe vidimo, jeste veliko neprijateljstvo prema ovim predblokadnim strujama koje se uglavnom nisu pokazale učinkovitim u smislu rešavanja tekućih studentskih pitanja, a za koje u mnogim slučajevima važe pretpostavke o saradnji sa aktuelnom vlašću, finansijskim malverzacijama i oportunizmu, odnosno građenju političkih karijera. U retkim slučajevima pojavljuje se i navodna ,treća struja‘ koja pokušava da se predstavi kao protivnik i predblokadnih i blokadnih struja – takozvana ,neutralna struja‘ ili ,treći put‘“, objašnjava Srdanović.
Kako smo ranije pisali na Mašini, izborni dan za studentski parlament na Medicinskom fakultetu završen je intervencijom policije nakon sumnji na falsifikovanje izbornih listića. Došlo je i do fizičkih obračuna u kojim je jedan student zadobio povrede. Na izborima su učestovale organizacije „Medicinski krug“, čiji su osnivači sadašnji i bivši članovi parlamenta i „Sinapsa“, koju su osnovali studenti u blokadi Medicnskog fakulteta.
Student Filozfskog fakulteta kaže da se izborni proces razlikuje od fakulteta do fakulteta, ali da se na većini vidi „trend malverzacija predblokadnih struja i neusaglašenost izbornog procesa“.
„Prisutne su pravne izmene koje bi garantovale sigurnost opstanka stare, po meni negativne prakse, prethodnih parlamenata u kojima su u velikom broju slučajeva bili karijeristi za koje je ulazak u parlament predstavljao odskočnu dasku za dalju karijeru“, navodi student Filozofskog fakulteta.
„Na primeru Šumarskog fakulteta videli smo čak da plenum kao novi vid studentskog samoorganizovanja čak preuzima inicijative parlamenta i korake ka promenama studentskih struktura“, navodi Srdanović.
Srdanović navodi da su izbori na Filozofskom fakultetu protekli regularno, ali „nažalost u jednakoj nezainteresovanosti većeg dela studenata za institucionalne promene“.
Kako su studenti bliski SNS-u odneli pobedu na Pravnom
Na Pravnom fakultetu situacija je bila znatno drugačija od Filozofskog.
Student Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je iz bezbednosnih razloga odlučio da ostane anoniman, za Mašinu kaže da izbora na Pravnom fakultetu nije ni bilo, „u potpunosti zahvaljujući aktuelnom sazivu studentskog parlamenta“.
„Ono što smo imali na našem fakultetu bila je prosta formalnost, jeftina šarada koja je bila samo kulminacija niza grubih zloupotreba izbornog procesa, zakona koji se tiču studentskog organizovanja i institucionalnih mehanizama koji služe da studenti imaju više autonomije u odnosu na fakultet, a baš ti mehanizmi su iskorišćeni protiv studenata“, kaže student.
Problematika ovogodišnjih izbora je počela sa iznenadnom promenom Pravilnika o izboru članova studentskog parlamenta na drugi dan Božića, kaže student Pravnog fakulteta.
Prema rečima našeg sagovornika, „Studentski pokret“, organizacija koja trenutno upravlja parlamentom Pravnog fakulteta, po saznanju da nova organizacija „Nomos“ planira da se kandiduje na predstojećim izborima, iskoristila je praznične dane da promeni rokove u izbornom postupku kako bi sprečila „Nomos“ da se kandiduje.
Uz to, skoro svaka organizacija pored „Studentskog pokreta“ sprečena je da se kandiduje na izborima, kaže student i objašnjava da je to bio slučaj zbog dugotrajnog bojkota od strane pripadnika studentskog parlamenta koji je sprečavao druge organizacije da se registruju.
„Sam izborni dan je bio nakaradna ceremonijalnost sa samo jednom opcijom na glasačkom listiću, gde je glasanje nadgledalo više ljudi nego što je to propisano samim Pravilnikom i gde nije bilo sistema verifikacije glasača, jedina provera je bila gledanje indeksa od strane studenata koji su navodno članovi izborne komisije. Nije bilo potpisivanja od strane glasača, što je otvorilo prostor ,Studentskom pokretu‘ da njihovi simpatizeri i članovi glasaju više puta u toku izbornog dana, čime su mogli da veštački podignu izlaznost i svoj rezultat na jednopartijskim izborima“, navodi student Pravnog fakulteta.
Uz sve ovo, student naglašava da je ceo period od raspisivanja izbora do obaranja liste i samog sprovođenja izbora bio je obeležen pokušajima sabotaže i diskreditovanja „Nomosa“.
„,Studentski pokret‘ je organizacija koja se pojavila pred prethodne izbore i koja je uz pomoć SNS-a, konkretno Vukašina Vučićevića (sina Dragana J. Vučićevića, vlasnika Informera), zamenila ,Jedinstvenu listu‘. Njihov mandat je do izbora protekao u potpunoj netransparentnosti, što se može videti i po tome što na sajtu fakulteta nije objavljena njihova aktivnost, osim dve odluke i jednog obaveštenja u vezi ovogodišnjih izbora. Njihovi čelni ljudi obeleženi su uskim vezama sa vladajućom strukturom i za neke od njih postoje i fotografije iz Ćacilenda, a to je mrlja koju su pokušali da speru time što su u svoje redove uključili neke od studenata koji su učestvovali na blokadama. Glavnu reč ipak nastavljaju da vode upravo ljudi koji su bliski SNS-u“, za Mašinu navodi student Pravnog fakulteta.
Prema rečima našeg sagovornika, članovi „Nomosa“ su studenti koji pored toga što su aktivno učestvovali na prethodnim lokalnim izborima, takođe žele i da poboljšaju uslove života u svojoj kući – Pravnom fakultetu.
Gde su SPUB i SKONUS?
Na Mašini ste mogli da čitate o saopštenjima Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu (SPUB)i Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) na početku studentskih protesta, kao i početku pobune protiv ovih tela.
U decembru 2024. godine, predsednica SKONUS-a, Margareta Smiljanić, obratila se javnosti nakon sastanka sa premijerom Vučevićem. Smiljanić je tada izrazila zabrinutost zbog izvođenja nastave i pozvala na dijalog umesto radikalizacije protesta. Nakon toga, više fakulteta počinje da izglasava nepoverenje SPUB-u i SKONUS-u. Od tada, ova studentska tela više ne saopštavaju ništa o protestima i zahtevima studenata, već se pretvaraju u oglasnu tablu studentskih stipendija, kredita, kartica i slično.
Studente smo upitali gde su oni i šta rade.
„Najiskrenije govoreći ni sam nisam siguran. Prethodni saziv SPUB-a ne samo da nije funkcionisao nego je i njegovo konstituisanje pratio neki tip mahinacija i neregularnosti“, kaže student Filozofskog fakulteta.
Ništa više ne zna ni student Pravnog fakulteta.
Filozofski fakultet čak nema svoje predstavnike jer su na samom početku podneli ostavke nezadovoljni pomenutom konstitutivnom sednicom. Mnogima nije poznato ni kako se SKONUS uopšte formira, dodaje student Filozofskog.
„Ta dva organa su uvek važila za najkorumpiranije i one sa najviše zloupotreba, nekad neosnovano ali najčešće sa razlogom. Videli smo da Ministarstvo pokušava da odloži izbore i da nasilno produži mandat trenutnim predstavnicima, a na predlog samih predstavnika. Od SPUB-a i SKONUS-a ne znam šta možemo da očekujemo ali se i u tom pogledu nadam promenama i aktivnijim učešćem velikog broja studenata“, navodi student Filozofskog fakulteta.
Očekivanja od parlamenata
Studentski parlament je predstavničko telo studenata koje zastupa njihove interese. Studentski parlament bira studenta prorektora i studenta prodekana, studentske predstavnike u Nastavno-naučnim većima, Savetu fakulteta i u Senatu univerziteta.
„Na mnogo stvari studentski parlamenti ne mogu da utiču. Ipak vidimo jedan trend borbe i nove energije u radu studenata na fakultetima i na poboljšanju uslova i studentskog standarda. Očekuju se promene makar u transparentnosti i demokratičnosti rada parlamenata i novu nadu da će osvešćeni studenti sa novim idejama poboljšati rad parlamenata, odnosno približiti se realnim studentskim problemima i očekivanjima. Pred parlamentima je i ozbiljan pravno-administrativan rad koji je veliko iskustvo za članove parlamenata ali i velika prilika da se i na taj način suprotstave napadima na fakultete (od strane vlasti) ali i da poboljšaju položaj studenata“, zaključuje Srdanović.
Student Pravnog fakulteta veruje da bi, ukoliko dođe do ponovnog raspisivanja izbora, pobeda Nomosa bila osveženje na tom fakultetu, „na kojem vlada isti način ponašanja studentskog parlamenta skoro pa od njegovog osnivanja“.
O izborima za studentske parlamente u Beogradu i Novom Sadu pisali smo 2024. godine na Mašini. Te godine su na pojedinim fakultetima u parlamente zakoračili novi studentski predstavnici. Na našem sajtu pročitajte kako su studenti Filozofskog, Arhitektonskog i Fakulteta političkih nauka komentarisali tadašnje izbore i svoje nade za studentske parlamente u Beogradu.
U Novom Sadu je tada bilo naročito burno. Članice i članovi neformalne grupe STAV tada su svedočili o izbornim malverzacijama, pa čak i bili izloženi nasilju od strane studentskih predstavnika za koje su tvrdili da su povezani sa vladajućom strankom. Te godine je došlo do više blokada zgrade rektorata Univerziteta u Novom Sadu, kao i Filozofskog fakulteta u tom gradu.
A.G.A.
