Netransparentnost, izborne neregularnosti i malverzacije – studentski izbori u Beogradu odvijaju se, valjda, kako smo navikli.
Ipak, poslednjih dana studenti u Beogradu slave ulaske nestranačkih predstavnika u studentske parlamente na svojim fakultetima kao i u parlament Univerziteta (SPUB).
„FPN je slobodan“, glasila je objava pobede liste DEMOS-USSR, nakon višegodišnjeg stolovanja Evropskog studentskog foruma na Fakultetu političkih nauka. Ubrzo potom, usledili su izbori na Pravnom i Građevinskom, a Arhitektonski fakultet je bio prelomna tačka za strukturu univerzitetskog predstavništva.
„Situacija ostaje uzbuđujuće neizvesna, ali s obzirom na naš sopstveni uspeh, koji svakako nije bio zagarantovan – daleko od toga – ostajemo vrlo optimistični da će Univerzitet u Beogradu konačno postati pluralistička institucija u kojoj su glasovi studenata istinski predstavljeni“, za Mašinu navode iz DEMOS-a.
Nešto manje uzbuđen je Vukašin Žunić, prvi sekretar organizacije Studentski front i član parlamenta Filozofskog fakulteta.
„Ishodi izbora na ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu nama su itekako poznati, te bez obzira na ostanak ili promene struktura, smatramo da se u studentskom životu neće ništa kolosalno promeniti“, za Mašinu navodi Žunić.
Razlog za ovu statičnost u vođenju studentske politike sagovornik Mašine vidi u bolonjskom sistemu, koji „čitav visokoobrazovni sistem ustrojava na principima tržišne konkurentnosti“.
Prema njegovim rečima, najbolji pokazatelji za to su upravo studentski parlamenti, kao žarišta borbe, ali ne za opšte studentske, već za lične interese pojedinaca – u vidu organizovanja žurki, ekskurzija, konferencija, na kojima oni profitiraju, dok najveći broj studenata radi kako bi platili visoke cene školarina.
Predstavnici DEMOS-a, iako optimističniji po pitanju parlamenata, takođe uviđaju ovu statičnost studentskih politika.
„Smatramo da, nažalost, studenti našeg Univerziteta većinski nisu ni svesni svih benefita koje angažovanje studentskih predstavnika može da doprinese. To je sasvim očekivano, s obzirom na to da već dug niz generacija nije nikad ni osetio kvalitetnu studentsku politiku, što je evidentno zabrinjavajućom apatijom koja je obuzela veliki broj naših kolega“, za Mašinu navodi DEMOS.
Još jednom o Arhitektonskom fakultetu
Poslednju pobedu je odneo Arhitektonski fakultet, ulaskom Staše Cvetković u SPUB. Ona je danas aktivistkinja nefromalne grupe „Borba“, ali je prošle godine, dok je bila sekretarka parlamenta Arhitektonskog fakulteta, potpisala ograđivanje od blokade.
DEMOS za Mašinu navodi da u u Staši Cvetković vide angažovanu osobu sa kojom će moći da sarađuju, kako su i dve predstavnice DEMOS-a ušle u SPUB. „Pobeda svake slobodne organizacije za nas uvek predstavlja osvežavajuću vest koja nas još više ohrabri da ne posustajemo u našem zajedničkom cilju. Srećom, takvih vesti slušamo dosta u poslednje vreme“, kažu iz DEMOS-a i dodaju da da će naredni period istorije Beogradskog univerziteta biti neuporediv sa prethodnim.
Kako ste mogli da čitate na Mašini, zbog povećanja cene školarina i loših uslova studiranja, studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu prošle godine su dve nedelje blokirali fakultet, a podršku su dobili od kolega sa ETF-a, Filozofskog fakulteta u Beogradu i Sveučilišta u Zagrebu.
Nakon dve nedelje, studentski parlament Arhitektonskog fakulteta (SPAF) prestao je da podržava blokadu odlukom koju su studentima tada poslali bez daljeg obrazloženja. Nakon neuspelih pokušaja samoorganizovanja, blokada se ubrzo i završila, a školarina na Arhitektonskom fakultetu ostala 300.000 dinara.
Studentski front ističe da je pobeda Staše Cvetković za njih vrlo problematična, upravo zato što je kao sekretarka studentskog parlamenta ukinula podršku blokadi.
„Jasno je da je u borbi za istinske studentske interese potrebna velika hrabrost i požrtvovanje, što sama Staša apsolutno nije pokazala. Činjenica da je Staša Cvetković pobedila na ovim studentskim izborima nama jasno ukazuje da na Arhitektonskom fakultetu ne postoji snaga koja bi bila kadra i voljna da se bori za istinske studentske interese, već naprotiv, postoji osoba koja svoj lični interes stavlja iznad opšteg studentskog“, tvrdi prvi sekretar Studentskog fronta.
Što se tiče njene pobede na izborima, Žunić smatra da se njena podrška svodi na mali broj studenata, prema saznanjima Studentskog fronta svega 8% ukupnog broja studenata tog fakulteta. Izlaznost na ove izbore je, kao i na ostalim fakultetima Univerziteta u Beogradu, veoma niska, te se i sami izbori zasnivaju na sistemu tzv. „sigurnih glasova“, objašnjava sagovornik Mašine.
Kako Cvetković navodi za Mašinu, SPAF je bio izložen pritiscima u vidu dovođenja u pitanje sigurnosti nastavka školovanja učesnika protesta kroz pretnje disciplinskim postupcima i tužbama, te su smatrali da je distanciranje od blokade bilo neophodno.
Cvetković objašnjava da je bilo teško doneti odluku koja je ispravna pre svega za prvake i njihove uslovne predmete, dok je protiv nekih bio pokrenut i disciplinski postupak, sve to bez kritične mase.
„Žao mi je što nismo uspeli da izguramo. To je još jedan od razloga zašto bih volela da budem u SPUB-u, jer kao neko ko je u parlamentu imaš mnogo više odgovornosti prema Senatu Univerziteta i drugačije pristipaš pitanjima koji su možda više aktivistički značajnija i zanimljivija od nekih fakultetskih pitanja” zaključuje Cvetković
Šta donosi promena strukture SPUB
Kako novoimenovana članica SPUB navodi, studenti od nje mogu da očekuju razumevanje, ažurnost i otvorenost ka kritikama.
„Zalagala bih se za smenu studenta ombudsmana koji uopšte nije obratio pažnju tokom naših protesta i uopšte se nije bavio zaštitom naših prava. Drugo, bavila bih se smanjenjem broja školarina za nadarene studente koja je nepravedno smanjena sa 340 na 180, pa zatim i na 170. Mislim da su ovo dve ključne stvari kojima bismo morali da se pozabavimo. Dalje ideje su da vidimo šta ćemo sa menzama i domovima, s obzirom na to da to nikad ne dolazi do dnevnog reda, samo se glasaju neka dokumenta koja su birokratska i to je to. Ja bih volela da promenim taj pristup birokratiji i da promenim pristup u SPUB-u po kome se radi samo pro forme“, za Mašinu kaže Cvetković.
Glavni front ostaje SPUB, ukazuju iz DEMOS-a i dodaju: „U slučaju pobede slobodnih studentskih interesa bićemo u poziciji da se, zajedno sa našim kolegama, izborimo za iskorenjavanje učestalog sistema koji trenutno ne radi za studente; sistem koji je podoban različitim interesima, a najređe studentskim“.
Kako iz DEMOS-a navode, glavna prepreka prosečnog studenta da njegov glas bude zastupljen je „nedemokratski“ Zakon o studentskom organizovanju. Putem SPUB moguće je zagovaranje izmene ovog zakona, što je za DEMOS važna tačka eventualne pobede.
Prvi sekretar Studentskog fronta suštinu problema vidi u aktuelnom predstavničkom sistemu, koji, prema njegovim rečima, podržava sukob interesnih grupa, koje pod maskama studentskih lista i kandidata, koji obećavaju bolji standard, uvođenje novih rokova, te bolje uslove za učenje, zapravo profitiraju na sredstvima koja su odvojena za studente.
Studentski front upozorava na visok stepen uticaja političkih stranaka, kako vlasti, tako i opozicije, na tok studentskih izbora.
„Iz tih, ali i mnogih drugih razloga, mi se zalažemo za delegatski sistem studentskog predstavljanja, koji je daleko demokratskiji od aktuelnog, te svakako bolje predstavlja studente. Važno je istaći da bi ovaj sistem rešio problem netransparentnosti rada parlamenta, putem organizovanja zborova studenata, na kojima bi delegati odgovarali za svoje postupke u prethodnom periodu. Ovaj sistem podrazumeva vezani mandat, putem kog bi studenti mogli povući neodgovornog delegata sa funkcije, te na njegovo mesto staviti drugog studenta, čime se postiže veća kontrola studenata nad delegatima, te regeneracija političkog života“, zaključuje Žunić.
