Prošle nedelje je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio da je Francuskoj potrebna „ratna ekonomija“, skreće pažnju britanski novinar Pol Mejson. Tokom ove godine Makron je dao naloge za ulaganja u odbranu u vrednosti od 20 milijardi evra i naredio odbrambenim kompanijama da pokrenu proizvodnju sa ciljem da popune zalihe municije i podrže Ukrajinu, piše Mejson za portal Social Europe.
Poljska se u međuvremenu obavezala da će povećati ulaganja u odbranu do 4 procenta bruto domaćeg proizvoda – dvostruko više od minimalne obaveze zahtevane od Severnoatlantskog saveza – dok se Norveška obavezala na program izgradnje ratnih brodova čime će do 2036 udvostručiti svoja vojna ulaganja, po navodima istog izvora.
Mejson komentariše da okidač za ovakav iznenadni porast evropskih ulaganja nije „samo” potreba da se Ukrajina snabde municijom i materijalom potrebnim za preživljavanje, već i shvatanje da Sjedinjene Države postaju strateški nepouzdan saveznik; i to ko god da pobedi na izborima u SAD.
EU zavisna od američke opreme
„Sinhronizovani glasovi — od predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela do estonske premijerke Kaje Kalas — pozivaju Evropsku uniju da finansira novu rundu investicija u odbranu, koristeći instrumente zajedničkog duga umesto oslanjanja na nacionalne budžete. A prošlog meseca Evropska komisija je predložila prvu Evropsku strategiju za odbrambenu industriju (EDIS)”, naglašava Mejson.
On dodaje da su izazovi sa kojima se suočava odbrana EU, ako želi da postane manje zavisna od SAD, ogromni. Po oceni britanskog novinara, zemlje EU tradicionalno nedovoljno ulažu u ovoj oblasti o njihove sopstvene odbrambene industrije su fragmentirane, pa su evropske vojske hronično zavisne od američke opreme.
EU planira veći razvoj domaće vojne industrije
Kako se dodaje, 78% novca novca koji su zemlje članice EU uložile u municiju i opremu od početka rata u Ukrajini otišlo je u inostranstvo, od čega 63% u SAD. „Štaviše, države EU nemaju rutinsku saradnju u svojim izdacima za odbranu. Samo 18 odsto evropskih budžeta za vojnu opremu ide na prekogranične projekte – tek na pola puta do referentne vrednosti od 35 odsto koju su zemlje članice postavile 2007”, dodaje se u Social Europe.
U Evropskoj strategiji za odbrambenu industriju (EDIS) se, naprotiv, navodi da zemlje članice EU troše 50 odsto svojih budžeta za odbranu u Evropi do 2030. i 60 odsto do 2035. godine, sa 40 odsto potrošnje na saradnju do 2030.
Postizanje tih ciljeve će ići teško, smatra Mejson, pa zato EDIS naziva i listom neostvarivih želja. No, to neće sprečiti EU da povećava ulaganja u odbrambenu industriju – naprotiv.
Zašto je ovo važno, osim zbog mogućnosti svetskog rata?
Mejsonov tekst objavljen je 15. aprila, dana kada je napad Irana na Izrael dodatno pojačao bojazni od početka novog vojnog sukoba svetskih razmera – iliti širenja ovog kome već svedočimo, kako ko voli da to shvata.
Ulaganje u vojnu industriju za sve civile je značajno i iz brojnih drugih razloga. Istoričari ekonomije i ekonomisti bolje će objasniti kako na nacionalne i globalnu ekonomiju utiče prelazak na „ratne ekonomije” kakvu zaziva Makron. (Razvoj vojne industrije u koju je Nemačka ulagala pred oba svetska rata samo je najočiglednija asocijacija.) Recimo zasad samo da ratna ekonomija služi i kao strategija za podsticanje ekonomskog rasta, mada su rezultati, naročito dugoročnog oslanjanja na takve strategije (poput onog za vreme Hladnog rata), sporni.
Ono što je podjednako važno, a o čemu se ređe govori, su katastrofalne posledice ne „samo” rata, već i širenja vojne industrije, na životnu sredinu. Ovom delovanju se teško usprotiviti i u mirnija vremena, a kamoli „vunena”. Razvoj vojne tehnologije, ispitivanje i proizvodnja oružja i municije ozloglašeni su zagađivači, ali je uticaj konkretnih industrija čak i teško dokazati u periodu kada su pogoni aktivni jer ih štiti strateški značaj za nacionalnu bezbednost.
Primera radi, iako je dokazano da veliki udeo takozvanih „večnih hemikalija”, PFAS, nastaje kao nusprodukt proizvodnje oružja, nijedan vojni pogon na svetu još nije zatvoren sa tim argumentom. PFAS čestice mogu „do mile volje” da izazivaju kardiovaskularne i imunološke probleme, endokrine poremećaje, već izuzetno rasprostranjenu neplodnost i ozbiljne defekte na rođenju i razvoju dece – vojne industrije će na ove argumente reagovati samo tablama „zabranjen prolaz” i „vojna tajna”.
Koliko vojnih potreba je u Zakonu o kritičnim mineralnim sirovinama?
Istraživači upozoravaju i na to da je zapravo nemoguće sa sigurošću tvrditi u kojoj meri su potrebe vojne industrije učitane u Zakon o kritičnim mineralnim sirovinama, Critical Raw Materials Act (CRMA), koji je usvojen krajem marta. „U okviru CRMA, 34 kritične i 17 strateških sirovina utvrđene su kao ‘ključne’ za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i za odbrambenu i svemirsku industriju”, preneli smo tada navode Euronewsa. Podsetimo, organizacije za zaštitu životne sredine, podsetimo, su ocenile da nova regulativa dereguliše postojeću legislativu u oblasti zaštite životne sredine i umanjuje prava stanovništava pogođenih projektima iskopavanja kritičnih mineralnih sirovina.
„(E)ksplicitno i obavezujuće priznanje prava autohtonih naroda na slobodan, prethodni i informisani pristanak (FPIC) koje je predložio Evropski parlament i koje su zahtevale organizacije starosedelačkih naroda nije uključeno u konačni tekst. S obzirom na to da je više od polovine sirovina za koje se smatra da su strateške locirano na ili blizu teritorija autohtonih naroda, prava autohtonih naroda moraju biti stavljena u prvi plan“, naglasili su iz organizacije European Environmental Bureau (EEB). Iako bi bilo dovoljno loše da ovaj problem pogađa samo stanovništva koja su prepoznata kao autohtona – ovakav pristup će, očekivano, imati reperkusije na prava svakog ispod čije kuće i okućnice se nađu strateške sirovine.
Ako smo navikli da se na periferiji kapitalističkog sistema projekti koji imaju neposredno štetan uticaj na okolinu i stanovništvo često označavaju kao „strateški” i „projekti od nacionalnog značaja”, budimo oprezno svesni da je to sadašnjost i budućnost celog sveta, u kojoj kontinent kome pripadamo nije izuzetak. Ono što nas ne ubije, ukratko, činiće da svetlimo u mraku – ali i da nađemo nova savezništva.
I.K.
