Prema merenjima sajta IQAir, srpska prestonica u ovom trenutku zauzima 24 mesta na listi najzagađenijh gradova na svetu sa indeksom od 103 – za ukupno 3 indeksna poena više od broja za koji se smatra da je vazduh zagađen.
Naime, na sajtu se trenutni vazduh u Beogradu, prema američkom Indeksu kvaliteta vazduha, karakteriše kao nezdrav za osetljive grupe. Međutim, jutros je u nekim beogradskim naseljima ta cifra prelazila i broj od čak 170.
S druge strane, domaći portal xEco, koji se služi evropskim Indeksom kvaliteta vazduha (EU AQI), do ovog trenutka u toku dana je kao najkritičnije mesto označio Vranje. Naime, indeks kojim se služe koristi podatke o koncentracijama pet zagađujućih materija: suspendovanih čestica prečnika do 10 i 2,5 mikrona (PM10 i PM2.5), sumpor dioksida (SO2), azot dioksida (NO2) i prizemnog ozona (O3).
Prema tom parametru, Vranje koje i slovi za jedno od najzagađenijih gradova u zemlji, ali i još po koje mesto u Srbiji poput Valjeva i Užice, je tokom dana spalo u kategoriju izuzetno lošeg vazduha. Kada je u pitanju da klasifikacija, prema istoj se građanima savetuje da smanje vizičke aktivnosti na otvorenom u toku dana.
Beograd, u ovom trenutku, prema EU AQI ima cifru od 166, te je vrednost PM2.5 – parametar koji se najviše prati kada je u pitanju zagađenost vazduha – 63 mikrograma po metru kubnom (μg/m³).
Zašto je to bitno? Kao što je već napomenuto, parametar PM2.5, odnosno sitne čestice u vazduhu prečnika manjeg od 2.5 mikrometara, je najbitniji kada se meri kvalitet vazduha te šteta koju isti izaziva po ljudsko zdravlje, jer te čestice mogu prodreti duboko u pluća i ući u krvotok.
A prema nedavnom izveštaju „Globalno stanje vazduha” (State of Global Air), u Srbiji se ukupno 12.000 smrti godišnje dogodi zbog zagađenja vazduha PM2.5 česticama, dok se ukupno, od svih zagađujućih materija koje se prate, pripisuje 14.100 smrti godišnje.
Razlog je, čini se, očigledan – za razliku od ostatka Evrope, u Srbiji je sve veća prisutnost PM2.5 u vazduhu. Naime, u Srbiji je srednja godišnja vrednost 19,3µg/m3, dok je preporučena vrednost Svetske zdravstvene organizacije 5 µg/m3. Zemlje Evrope, barem one u Evropskoj uniji (EU), su na brojci od 9,91 µg/m3.
Srbija, kao i sa svim ostalim reformama „nametnutih“ od strane EU, dobrano kasni kada je u pitanju kvalitet vazduha te samo zdravlje sopstvenog stanovništva.
Podsetimo, kako je Mašina ranije pisala, problem lošeg kvaliteta vazduha nije skorašnji problem, ali su se uzroci zagađenja vazduha u međuvremenu promenili. Nekada je glavni uzročnik lošeg kvaliteta vazduha bila industrijska proizvodnja, a naročito fabrike srasle u gradsko tkivo, koje su se nalazile u blizini stambenih objekta. Kako industrije zahvaljujući procesu privatizacije gotovo da više nema, danas su posredi drugi izvori zagađenja vazduha.
Glavni uzročnici zagađenja vazduha u gradovima danas su saobraćaj, zatim nekontrolisana gradnja, individualna ložišta, a pre svega energetsko siromaštvo koje pogađa sve više ljudi. Kada se ovom doda i nepovoljna fizičko-geografska pozicija na kojoj se pojedini gradovi nalaze dobijamo smrtonosnu smešu gasova.
M.B.
