U Francuskoj se u nedelju, sedmog jula, održava drugi krug vanrednih parlamentarnih izbora. U utorak popodne je završeno prijavljivanje kandidata na glasačkim mestima.
Nakon zabrinjavajućeg uspeha krajnje desnice u prvom krugu izbora (33%), koji je održan 30. juna, koalicija levih stranaka Novi narodni front i Makronova koalicija su se odlučile da povuku kandidate u mnogim izbornim jedinicama u kojima su oni treći po broju glasova. Računica iza povlačenja je da se izbegne rasipanje glasova, te glasovi levice i centra grupišu u podršku protivkandidatima krajnje desnice.
Francuski mediji su izvestili da se između 214 i 218 trećeplasiranih povuklo iz trke u svojim izbornim jedinicama. Prema podacima francuskog Le Mondea povuklo se 130 kandidata i kandidatkinja Novog narodnog fronta (od 446 koji su se kvalifikovali u drugi krug), i 81 kandidat iz Makronovog tabora (od 319 koji su se kvalifikovali).
Taktičko glasanje bi moglo da spreči da Nacionalno okupljanje (RN), stranka Marin Le Pen, formira većinsku vladu. Ipak, aktuelne projekcije su da će RN osvojiti čak 37%, četiri posto više nego u prvom krugu, a Makronov Zajedno za toliko manje.
Makronova stranka glasačima šalje kontradiktorne poruke
Dok je levica bila spremnija za taktičko glasanje, u Makronovom taboru su 30. juna nastupile podele po tom pitanju. Makron je, podsetimo, ranije kampanje zasnivao na otporu Nacionalnom Frontu/Nacionalnom okupljanju, stranci oca i ćerke Le Pen. Francuski predsednik je, međutim, protekle dve godine, od izbora 2022. na kojima je levica ostvarila značajan uspeh (25,6%), proveo blateći radikalno levu Nepokorenu Francusku i stavljajući levicu i desnicu u isti koš, kao „ludake“ i „ekstremiste“.
Visoki funkcioneri Makronovog Preporoda, poput ministra finansija Bruna Le Mera i bivšeg premijera Eduara Filipa su ostali na toj tvrdoj liniji i nisu pozvali glasače da sistematski glasaju protiv RN. Kako smo ranije pisali, Filip ih je pozvao da podrže kandidate dela stranaka koje ulaze u sastav Novog narodnog fronta, odnosno Komunista, Socijalista i Zelenih – ali ne i radikalno leve Nepokorene Francuske. Premijer Gabrijel Atal i sam Makron su, kako piše BBC, ipak pozvali da se „ne glasa za RN“. Naposletku su tako i neki od kandidata iz Makronovog tabora prepustili bitke za mesta u parlamentu kandidatima iz Novog narodnog fronta, pa čak i onima iz Nepokorene Francuske.
Makron je „predsednik bogatih“
Već na početku svog prvog mandata, Makron je stekao nadimak „predsednik bogatih“, piše za Gardijan profesor sa Stenforda Didier Fassin.
„Ukinuo je porez na bogatstvo, uveo paušalni porez na prihod od kapitala i snizio poresku stopu za korporacije. Ograničio je pristup beneficijama za nezaposlene, podigao minimalnu starosnu granicu za odlazak u penziju, smanjio stambene naknade za siromašne, ograničio odštetu koju bi radnici mogli tražiti za nepravedno otpuštanje i oslabio ulogu sindikata u pregovorima o platama“, nabraja Fassin. „Kako je država blagostanja bila razbijena, inflacija je rasla. Posledica toga je rastuće siromaštvo i javni protesti“.
U odgovoru na proteste vlada je zaobišla parlament da bi usvojila sporne zakone i razbila skupove. „Tokom pokreta žutih prsluka, na primer, stotine demonstranata su ranjene i osakaćene od strane policijskih snaga upotrebom oružja koje je zabranjeno u većem delu Evrope. Makron je tada negirao da bi moglo biti policijskog nasilja u okviru vladavine zakona. U međuvremenu, njegova vlada je policiji dala nova ovlašćenja, kao što je pravo da puca u osobu koja beži sa zaustavljanja saobraćaja, što je doprinelo udvostručavanju broja ljudi koje je policija ubila u ovim okolnostima svake godine. Zatvorska populacija – koja skoro svakog meseca obara rekorde – porasla je zahvaljujući ovom sve oštrijem pristupu krivičnom pravosuđu“, pojašnjava Fassin.
Čak i Nacionalno okupljanje je protiv Makronove penzione reforme
Koliko je Makronov pristup bio ekstreman i nenarodski pokazuje i činjenica da je u predizbornoj kampanji Nacionalno okupljanje obećalo da će ukinuti njegovu penzionu reformu i vratiti granicu za starosnu penziju sa 64 na 62 godine, kao i da neće slati trupe da ginu u Ukrajini.
Slamanje protesta i antisocijalne mere koje je sprovodila Makronova vlast su razgnevile i radikalizovale glasače. Makron je, istovremeno, u strahu od jačanja levice u protekle dve godine skrenuo udesno i približio se Nacionalnom okupljanju više nego retorički. Kako navodi Fassin, kada je u decembru 2023. izglasan Makronov antiimigranstki zakon koji je Liga za ljudska prava nazvala sramotnim, Le Pen je to opisala kao ideološku pobedu.
Radeći za bogate, preuzimajući politike krajnje desnice i obrušavajući se na levicu, Makron i njegova ekipa su Francusku u dobroj meri poklonili desnici. A kome tačno? Iako bi i Bardela, formalno predsednik Nacionalnog okupljanja kome se smeši mesto premijera, i Marin Le Pen mogli da ublaže nastup nakon što preuzmu veći deo odgovornosti za vođenje države, oni će u biti ostati ono što jesu.
Kako Fassin podseća Žan-Mari Le Pen je 1972. godine osnovao Nacionalni front zajedno sa bivšim nacistima koji su se borili sa Vafen-SS tokom Drugog svetskog rata i bivšim članovima OAS, krajnje desničarske paravojne organizacije koja je vodila terorističke operacije tokom Alžirskog rata. „Ako stranka, koja je sada preimenovana u Nacionalno okupljanje, osvoji ukupnu većinu, a Makron, kao predsednik, bude primoran da izabere političara RN za premijera Francuske, on će se naći da radi sa organizacijom koja je otvoreno ksenofobična, islamofobična, neprijateljski prema sudijama i novinarima, i izrazila je simpatije prema ruskom režimu“.
I.K.
