Trudnicama u Srbiji se pre porođaja daje dokument koji unapred oslobađa medicinski tim i zdravstvenu ustanovu od odgovornosti ukoliko dođe do komplikacija prilikom porođaja.
Dokument iz porodilišta KBC Zvezdara, pojavio se na društvenim mrežama, prema kome trudnica „prihvata sve uslove, mere i hirurške metode vezane za neočekivana stanja i moguće komplikacije na porođaju“.
„Sporazumeli smo se da oslobađamo obaveza, zahteva za odštetom ili bilo koje odgovornosti od bilo koje štetne posledice koja može da iskrsne iz planirane procedure, uključujući komplikacije vezane za porođaj, postporođajni period, kao i komplikacije vezane za buduću trudnoću i porođaj. Oslobađamo bolnicu, kao i stručni tim od svake odgovornosti u vezi sa kasnijim nesporazmima i sporovima koji mogu iskrsnuti između pacijentkinje i supruga/partnera“, piše na kraju ovog dokumenta.
Ovaj dokument ostavlja prostor za nekažnjivost akušerskog nasilja, sa kojim se mnoge žene u Srbiji susreću, a takođe je i protivzakonit.
Prema Članu 31 Zakona o pravima pacijenata, pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Pravo na naknadu štete ne može se unapred isključiti ili ograničiti.
Svaka deseta žena posle iskustva u porodilištu ne želi više ikada da rodi
Akušersko nasilje je kršenje propisa koji regulišu ljudska prava i prava iz oblasti zdravstvene zaštite, a brojna istraživanja međunarodnih organizacija potvrđuju da su žene izložene zlostavljanju i nehumanom i degradirajućem postupanju u svim sferama tokom zaštite svog reproduktivnog zdravlja, navodi se u izveštaju „Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama“.
„Akušersko nasilje uvek počinje verbalnim zlostavljanjem, a može se završiti fizičkim nasiljem s fatalnim ishodom“, piše u istom izveštaju.
Istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73% žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja. Dve trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Iz Centra za mame podsećaju na to da svaka deseta žena posle iskustva u porodilištu ne želi više ikada da rodi.
Upravo je o tome za Mašinu ranije govorila psihološkinja Slađana Đorđević iz Telesno-psihoterapijskog centra. Prema njenim rečima, žena najčešće u tom trenutku oseća strah, uznemirenost i ljutnju što može uticati na rađanje fizički i može omesti rano emocionalno povezivanje sa detetom, a upravo pretrpljeno akušersko nasilje može izazvati postnatalni post-traumatski stresni poremećaj.
Čak i u najboljim uslovima, svake godine najmanje 40 miliona žena doživi dugoročne zdravstvene probleme izazvane porođajem, pokazuju podaci studije objavljene u The Lancet Global Health krajem prethodne godine.
Studija pokazuje da postoje postnatalna stanja koja traju mesecima ili čak godinama nakon porođaja. „To uključuje bol tokom seksualnog odnosa (dispareunija), koji pogađa više od trećine (35 odsto) žena nakon porođaja, bol u donjem delu leđa (32 odsto), analnu inkontinenciju (19 odsto), urinarnu inkontinenciju (8-31 odsto), anksioznost (9 -24 odsto), depresija (11-17 odsto), bol u perineumu (11 odsto), strah od porođaja (tokofobija) (6-15 odsto) i sekundarna neplodnost (11 odsto).“
A.G.A.
