Ova peticija nastala je sa ciljem da se ženama obezbedi dostojanstven porođaj i spreči akušersko nasilje, kojem je veliki broj žena izložen prilikom porođaja.
Jovana Matić iz feminističkog kolektiva Ženska solidarnost rekla je da ova peticija vodi određenoj promeni, koja predstavlja početak, ali da ona ipak nije dovoljna:
„Peticija, kao krik i zahtev žena za promenom, jasno govori da je ženama dosta akušerskog nasilja, da ne žele da se teše neveštim uljuljkivanjima i pričama o tome kako je nekada bilo gore i da je najvažnije da sa bebom izađu iz porodilišta, a ostalo će zaboraviti, te da nešto mora da se menja“, rekla je Jovana Matić.
Bilo koji oblik nasilja koji proživi tokom života, utiče na ženu i psihički i fizički, a da bi se osnažile i progovorile o svemu što se dešavalo tokom porođaja, potrebno je vreme. Svoju priču o nasilju koje je preživela tokom porođaja urednica portala Zadovoljna.rs Dragana Pandurević Jovović, podelila je javno i ispričala za N1 da je na porođaju doživela da joj babica kaže da je razmažena, ali i rečenicu „ugušila se dabogda“.
Akušersko nasilje koje je doživela ostavilo je traumu i razmišljanje da li će se u budućnosti osmeliti ponovo da rađa. Kakve sve posledice po mentalno zdravlje žene može ostaviti nasilje prilikom porođaja objašnjava za Mašinu psihološkinja Slađana Đorđević iz Telesno-psihoterapijskog centra. Ona je rekla da žena najčešće u tom trenutku oseća strah, uznemirenost i ljutnju što može uticati na rađanje fizički i može omesti rano emocionalno povezivanje sa detetom, a upravo pretrpljeno akušersko nasilje može izazvati postnatalni post-traumatski stresni poremećaj.
„U tom slučaju, trauma ostaje u telu žene u vidu povećane ili smanjene fiziološke pobuđenosti. Hormoni stresa nastavljaju da se luče, što može uticati na laktaciju, kvalitet sna i brzinu oporavka od porođaja. Na psihičkom nivou, žena koja je doživela traumu tokom porođaja, umesto osećaja osnaženosti i podrške za početak novog životnog perioda i razvijanje majčinske uloge, može osećati nesigurnost u sebe, poljuljano samopouzdanje i samopoštovanje, kao i povišenu anksioznost i depresivnost“, rekla je psihološkinja Slađana Đorđević.
Nakon pokretanja peticije i prikupljenih više od 70.000 potpisa Ginekološko-akušerski centar KBC Zemun odobrio je besplatnu pratnju prilikom porođaja. Jovana Matić ispred kolektiva Ženska solidarnost napominje da je to pozitivan pomak u odnosu na to što se više decenija nije ništa radilo po tom pitanju, no, da iza svega toga stoji jedno veliko „ali” kao i da će prisustvo partnera dovesti do toga da se žene bezbednije osećaju na porođaju i možda dobiju bolji tretman zbog straha osoblja od reakcije prisutnog partnera, ali i da se postavlja pitanje šta je sa ženama koje nemaju partnera ili prosto ne žele da on bude prisutan prilikom porođaja.
„Jedini logičan zaključak u toj postavci je da je žena vredna bazičnog ljudskog poštovanja i prava na dostojanstven porođaj ukoliko pored sebe ima muškarca, što izuzima iz tog prvog talasa promene sve žene koje nemaju partnera, ili koje ne žele da on bude prisutan. Suština borbe protiv akušerskog nasilja je upravo borba za pravo na dostojanstvo za sve porodilje, bez patrijarhalnog konstrukta žene kao lake mete ukoliko njen muški zaštitnik nije tu da kontroliše situaciju“, rekla je Jovana Matić.
U trenutku kada se u Srbiji sve više priča o akušerskom nasilju i svemu što žene proživljavaju prilikom porođaja, na različitim Fejsbuk grupama dele se i ona lepa iskustva iz porodilišta, što je sasvim prihvatljivo, ali se ne može isključiti i utisak da postoji nerazumevanje žena koje su dobro prošle na porođaju i koje neretko za žene sa lošim iskustvom i žrtve akušerskog nasilja govore da su razmažene i da nisu došle u hotel već da se porode. Ipak to dovodi do utiska da je solidarnost sa drugim ženama ono što nam bar u ovom trenutku u izvesnoj meri nedostaje.
