Francuska levica je u julu zapanjila evropsku javnost kada je u drugom krugu vanrednih parlamentarnih izbora uspela da pomete krajnje desno orijentisani Nacionalni front. Široka koalicija levog centra i radikalne levice Novi narodni front (NFP) je dobila više glasova i Makronove i od stranke Marin Le Pen, ali nedovoljno da formira većinsku vladu.
Francuski predsednik od izbora, 7. jula, odlaže formiranje nove vlade. Kako smo ranije pisali, po protokolu bi to trebalo da bude kandidat iz grupe koja je na izborima osvojila najviše glasova.
To je protokol koji će francuski predsednik po svemu sudeći prekršiti. A vreme ističe jer vlada do 1. oktobra mora da predloži budžet parlamentu.
NFP pozvao na smenu Makrona zbog kršenja dužnosti
Francuski predsednik se prošlog petka sastao sa predstavnicima NFP, koji za premijerku predlažu javnosti slabo poznatu ekonomistkinju Lusi Kastets (Lucie Castets). Nakon što Makron nije usvojio njihov predlog, ujedinjene leve stranke su ga tokom vikenda optužile za ozbiljno kršenje dužnosti i pozvale na njegovu smenu.
Umesto da bude smenjen, Makron će možda naći način da oslabi levicu (koja ga je toliko politički ugrozila da je zaboravio sve prethodne parole o tome da je glavni neprijatelj desnica). Naime, pored toga što su za ponedeljak, 2. septembra, bili zakazani sastanci sa predstavnicima desnice, Makron će istog dana razgovarati sa tri nekadašnja zvaničnika iz redova Republikanaca, kao i bivšim premijerom i ministrom – kao i bivšim članom Socijalističke partije – Bernardom Kazenuvom (Bernard Cazeneuve).
Upravo on se smatra najverovantijim Makronovim izborom.
Makron bi mogao da za premijera postavi kandidata sa kojim deli strah od Nepokorene Francuske.
Iz predsedničkog kabineta su stigla objašnjenja da je Kazenuv jedna od retkih političkih ličnosti kome parlament ne bi momentalno izglasao nepoverenje, piše Politiko.
Po navodima istog izvora, Kazenuv je 2022. iz levo-centraške Socijalističke partije istupio u znak protesta zbog njihove koalicije sa Nepokorenom Francuskom. A Nepokorena Francuska i njen predsednik Žan-Luk Melanšon među strankama leve koalicije predstavljaju za Makrona najveći trn u oku. Zato bi ključni razlog za izboru Kazenuva zapravo mogao biti potencijal da to razjedini levicu.
Naime, ako Kazenuv bude premijer, pred Socijalističkom partijom je teška odluka: da istupi iz koalicije i podrži svog nekadašnjeg člana, ili da se u okviru koalicije nađe u opoziciji. Stranački čelnici, koji su do sada u svemu štitili koaliciju, su izjavili da su spremni da daju priliku Kazenuvu ako on pristane da stavi na sto povlačenje sada „zloglasnog” zakona o penzijama iz 2023. i povećanje minimalne plate, piše Euraktiv.
Analitičari skreću pažnju na to da se očekuje i žestoka rasprava o budžetu između NFP-a, koji želi da poveća poreze za ultrabogate kako bi finansirao više javnih usluga, i desno orijentisanih stranaka, koje žele da smanje javnu potrošnju, što je bliže zahtevima EU za primenom mera štednje.
I.K.
