Nakon dva meseca otezanja s odlukom, francuski predsednik Emanuel Makron je mandat za sastavljanje vlade dao predstavniku političke grupe koja je na izborima prošla kao – četvrta. Premijer Francuske će biti Mišel Barnije (Michel Barnier), član Republikanske partije (LR) koja će u parlamentu imati svega 50 poslanika.
Podsetimo, u drugom krugu parlamntarnih izbora koalicija levice i levog centra Novi narodni front je osvojila 182, Makronova grupa 163, a krajnje desno Nacionalno okupljanje 143 mesta u francuskom parlamentu. Rezultati drugog kruga izbora su pokazali da je većina Francuza bila odlučna da spreči da na vlast dođe stranka krajnje desnice Marin Le Pen, koja je bila „u vođstvu“ nakon prvog kruga izbora.
NFP: Makron je ovim ukrao izbore
Uprkos tako izraženoj volji glasača Emanuel Makron je dva meseca odbijao da za premijerku postavi kandidatkinju NFP Lusi Kastets. Kako smo ranije pisali, Emanuel Makron je prethodnu deceniju političke karijere zasnovao na tome da sebe i svoju centrašku političku opciju predstavlja kao glavni odbrambeni bedem „civilizovane“ Francuske od napredovanja krajnje desnice; Makron se, međutim, u protekle dve godine, od kada je levica stekla veću podršku glasača, podjednako intenzivno okrenuo i protiv nje, a naročito protiv stranke Nepokorena Francuska i njenog predsednika Melanšona.
Odbijanje da za premijerku postavi Kastets Makron je pravdao procenom da bi suparnički tabor odmah tražio glasanje o nepoverenju. Predstavnici levice, međutim, Makrona sada optužuju za krađu parlamentarnih izbora i negiranje demokratije.
Barnije je izjavio da će sastaviti vladu u kojoj „ne isključuje prisustvo predstavnika levice“. Nacionalni front je praktično podržao novog premijera time što je saopštio da neće automatski glasati protiv njega. Analitičari komentarišu da je izborom Barnijea Makron dao još više moći desnici.
I.K.
