U nedelju se održavaju izbori za predsednika Francuske, na kojima će snage odmeriti dvanaest kandidata i kandidatkinja, od krajnje desnice preko centra do, za današnje standarde, radikalne levice. Za vreme petogodišnjeg mandata aktuelnog predsednika, koji je počeo 2017, ređali su se događaji istorijske težine: masovni i dugotrajni protesti Žutih prsluka, pandemija Covid-19, ruska invazija na Ukrajinu – rat čiji kraj nije na vidiku, niti težina i razmera njegovih posledica. Politički trenutak je vreo, a mesto predsednika je najznačajnija funkcija u Francuskoj, budući da su njegove ustavne ingerencije znatno šire od onih koje uživaju predsednici drugih evropskih država.
U poslednjih mesec dana predizborne kampanje istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su se troje kandidata pozicionirali daleko ispred ostalih. Brojke najviše govore u prilog reizbora Emanuela Makrona za koga će, prema prognozama, u prvom krugu glasati 27% birača.
Kandidatkinja krajnje desnice Mari Le Pen bi mogla da dobije 22% glasova i time bi, kao i 2017. godine, ušla u drugi krug predsedničkih izbora, koji će se održati 24. aprila. Procenjuje se da bi drugi krug izgubila sa 6% razlike, što bi bilo za čitavih 26% manje nego na prethodnim izborima, kada je Makron osvojio 66,1% a Le Pen 33,9%.
Prema merenjima javnog mnjenja treći najpopularniji kandidat je levičar Žan Lik Melanšon sa predviđenih 16% glasova. Iako je na prethodnim izborima Melanšon bio „teži“ za 3,6 procentualna poena, tada mu je to bilo dovoljno tek za četvrto mesto u prvom krugu, a u njegovom izbornom štabu smatraju da i dalje ima šanse da bude Makronov izazivač u drugom krugu.
Za vreme svog petogodišnjeg mandata tehnokarata Makron sprovodio je jasno neoliberalan program u Francuskoj. Masovni protesti Žutih prsluka, čiji je „zaštitni znak“ ušao u red simbola otpora širom sveta, bili su reakcija na neoliberalne politike francuskog predsednika. Podsetimo, do druge godine svog mandata Makron je, između ostalog, ukinuo poreze najvećim francuskim i multinacionalnim kompanijama, progresivno oporezivanje kapitala, indeksiranje penzija prema inflaciji i smanjio državnu pomoć za stanovanje.
Osim što je zastupao i sprovodio politike koje služe interese bogatih, Makron je znao da podcrta svoje svetonazore i nipodaštavajućim izjavama prema siromašnima. Tako je 2017. godine, nakon što je prihvatio funkciju predsednika, izjavio: „železničke stanice su mesta gde srećemo ljude koji su uspešni i ljude koji su ništa“. „Ljudi koji su ništa“ postao je naslov prošlogodišnje knjige francuskog novinara i aktiviste alžirskog porekla Taha Bouhafsa koji smatra da bi bilo važno da kandidat levice uđe u drugi krug predsedničkih izbora.
Bouhafs u intervjuu za Jacobin ističe da poslednjih godina politika u Francuskoj galopira udesno. Kao aktivista i novinar arapskog porekla, više puta je iskusio rasnu diskriminaciju, kako sistemsku, tako i u vidu policijske brutalnosti na protestima. On podseća da je 2017. godine Makron makar osudio islamofobiju i govorio o policijskoj brutalnosti i problemima radničke klase. Otada, u proteklih pet godina doneti su neki od najrasističkijih zakona poput zakona o imigraciji i anti-separatizmu, objašnjava Bouhafs i dodaje da ministri poput Frederika Vidala i Žan-Mišel Balankera javno zastupaju stavove poput onih o „islamo-levičarstvu“, koje su se ranije pojavljivale samo na fašističkim internet forumima.
„Čak i ako Melanšon ne pobedi, ali bude drugi, to bi mnogo značilo u pogledu političkih perspektiva koje bi se mogle otvoriti. Trideset godina imamo ili krajnju desnicu ili liberale. Moramo prekinuti ovu priču“.
Ekonomski problemi najviše interesuju francuske glasače, pokazuju istraživanja javnog menjenja, i to pogoduje Melanšonu, prokomentarisao je sociolog Manuel Cervera-Marzal, koji je objavio knjigu o pokretu Nepokorena Francuska, čiji je Melanšon kandidat. Prema rečima Cervera-Marzal, Melanšon je vodio starinsku levičarsku kampanju i fokusirao se na pitanja nejednakosti i kupovne moći. Takođe, mnogi potencijalni glasači levice su skloni da odluku o glasanju ostave za „poslednji trenutak“, što pokazuje i nagli rast podrške Melanšonu u poslednjih par nedelja. No, to ne garantuje „čudo“ na predstojećim izborima, budući da je značajan deo ovog biračkog tela takođe sklon da odustane od izlaska na izbore.
Međutim ni kandidatkinja s kranje desnice Mari Le Pen nije ispustila iz vida da su ekonomska pitanja od najvećeg značaja za francuze i francuskinje, većeg od bezbednosti, ekologije i imigracije. U skladu s tim, manje se posvetila centralnim temama teškaša desnice. Umesto toga fokusirala se na obećanja da će sniziti troškove života i cenu energenata. Vlasnici privatnih firmi su se takođe pozitivno izjasnili o njenom ekonomskom programu. Uz atraktivna obećanja, vodila je i intenzivnu kampanju na terenu s fokusom na gradnju slike pristupačne političarke.
Odluka Mari Le Pen da smekša svoje ekstremno desne crte može je koštati glasova u korist drugih aktera krajnje desnice poput Erika Zemura, koji je u jednom trenutku delovao kao ozbiljan konkurent, međutim, za sada se čini, da joj se promene koje preduzima isplate.
A.J.
