„Globalni lanci hrane zahtevaju globalnu solidarnost u vremenima krize. Bez usmerene akcije po pitanju snabdevanja i dostupnosti hrane, konflikt u Ukrajini rizikuje da produbi svetske probleme sa hranom, posebno na Bliskom istoku i u Severnoj Africi“, izjavio je izvršni direktor HRW za Bliski istok i Severnu Afriku Lama Fakih, a prenosi N1.
Rat je već uticao na dodatno poskupljenje hrane, a pretpostavlja se da će se ono nastaviti jer će zbog uništavanja infrastrukture u Ukrajini i egzodusa stanovništva biti ugrožena i naredna žetva. Kako izveštava N1, Ukrajina je početkom marta zabranila izvoz ključnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući pšenicu, kukuruz, druge žitarice, so i meso.
Podsetimo, po podacima UN Turska uvozi četvrtinu suncokretovog ulja, uljane repice, pšenice, kukuruza, ječma i drugih žitarica iz Ukrajine i Rusije, Kina 23%, Indija 13%. Čak 25 afričkih država uvozi preko trećine pšenice iz zaraćenih zemalja, a 15 od njih i preko polovine.
Kako se navodi u nedavno objavljenom izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) afričke zemlje nemaju čime da zamene uvoz iz Rusije i Ukrajine, zbog čega se strahuje i od mogućnosti nemira poput arapskog proleća, kojima je takođe prethodila prehrambena kriza.
Cene hrane su bile u porastu i pre sukoba u Ukrajini, a očekivao se i nastavak tog trenda. Po podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija iz januara 2022, hrana je prošle godine na svetu prosečno poskupela za oko 30%, dostižući vrednosti koje nije imala prethodnih 46 godina. Prošle godine su prosečno najviše porasle cene biljnog ulja, koje su u odnosu na prethodnu godinu bile za čak 65%, istovremeno dostigavši istorijski rekord. Cene žitarica su se prosečno uvećale za 27%, izjednačavajući se sa cenama iz 2012. Kukuruz je poskupeo za gotovo polovinu cene iz 2020, a pšenice za trećinu. Za trećinu je skočila i cena šećera, dok je meso na globalnom nivou 2021. poskupelo za 12%.
Pored klimatskih promena, na prošlogodišnji rast cena hrane uticao je rast cena energenata i posledično poskupljenje veštačkog đubriva. Cene nafte su u 2021. porasle za 50%, a skočila je i cena zemnog gasa. Zajedno, oni su uticali na to da se cene đubriva gotovo dupliraju, odnosno porastu za 80%. Aktuelni vojni i ekonomski sukobi već utiču na cene i mogućnosti dostave goriva i đubriva, čiji je Rusija dominantni proizvođač, zbog čega međunarodne organizacije apeluju na okončanje sukoba.
I.K.
