Kratki Izveštaj o uticaju rata u Ukrajini na trgovinu i razvoj, objavljen šesnaestog marta, donosi očekivano mračna predviđanja finansijske nesigurnosti, opadanja ulaganja u održivi razvoj, reorganizacije lanaca snabdevanja i rastućih troškova trgovine. Glavni organ Generalne skupštine UN koji se bavi trgovinom, investicijama i razvojem, UNCTAD, naglašava da će teret najnovije ekonomske krize širih razmera, kao i uvek, najteže pasti najsiromašnijim zemljama i društvenim grupama.
UNCTAD u izveštaju razmatra aktuelne i očekivane trendove rasta cena energenata, hrane i veštačkog đubriva, oblasti proizvodnje i trgovine u kojima Ruska federacija i Ukrajina spadaju u najuticajnije aktere. Rusija je drugi najveći izvoznik fosilnih goriva na svetu i jedan od najvećih proizvođača veštačkog đubriva. Ukrajina i Rusija zajedno odgovaraju za preko polovine svetske trgovine suncokretovim uljem i 27% trgovine pšenicom, a uz to se nalaze na strateški važnoj poziciji za promet robe između Azije i Evrope.
UNCTAD skreće pažnju na to da se potrošačka korpa u preko 5% najsiromašnijih zemalja sastoji od proizvoda čije će cene skočiti usled rata, dok se na njih pretežno oslanja stanovništvo u samo 1% bogatijih zemalja.
Pojedine zemlje su naročito zavisne od uvoza iz zaraćenih zemalja. Tako je udeo uvoza suncokretovog ulja, uljane repice, pšenice, kukuruza, ječma i drugih žitarica iz Ukrajine i Rusije u Turskoj čak 25.9%, 23% u Kini, i 13% u Indiji. U isto vreme, 25 afričkih država uvozi preko trećine pšenice iz zaraćenih zemalja, a 15 od njih i preko polovine. UNCTAD navod i da afričke zemlje nemaju uslova da uvoz iz Ruske federacije i Ukrajine zamene putem domaće proizvodnje i trgovine unutar kontinenta, mahom zbog nerazvijene saobraćajne infrastrukture i ograničenih kapaciteta za skladištenje.
Rast cena hrane će različito pogoditi zemlje i domaćinstva u kojima se različit udeo prosečnog ličnog dohotka troši na hranu. Procenjuje se da će razvijene, odnosno zemlje kapitalističkog centra, koje se manje oslanjaju na uvoz hrane i energenata, te u kojima stanovništvo u proseku troši manje procente dohotka na hranu, moći da donekle amortizuju rast cena hrane, dok će to biti mnogo teže za države i društvene grupe koje su već preopterećene troškovima osnovnih životnih namirnica.
U Izveštaju o uticaju rata u Ukrajini na trgovinu i razvoj se navodi da se zasad ne mogu dati precizne procene o tome u kojoj meri će rat uticati na smanjenje obima prevoza robe između Azije i Evrope. UNCTAD, ipak, podseća i na to da će otežan transport preko Rusije i Ukrajine, koje su ključne za vazdušnu i kopnenu vezu između Evrope i Azije, podići cene vazdušnog saobraćaja i preusmeriti deo prevoza roba na već preopterećene morske puteve. Ako bi se postojeći obim robe koja se iz Kine prevozi železnicom za Evropu preusmerio na morske rute, obim njihovog saboraćaja bi bio uvećan za 5-8%, navodi se u izveštaju. UNCTAD očekuje da će, u kombinaciji sa rastom cena goriva, ovo voditi i ka uvećanju troškova teretnog saobraćaja, dalje utičući na rast cena potrošne robe.
U izveštaju se navodi da rast cena hrane i goriva već podstiče inflaciju u mnogim zemljama. Očekivano, teže su pogođene zemlje orijentisane na uvoz. Skreće se pažnja i na to da će finansijska kretanja negativno uticati na monetarnu politiku zemalja u razvoju, usporavajući njihov razvoj i snižavajući standard. Ne zanemaruje se ni očekivani rast investiranja u ekstraktivne industrije i fosilna goriva, za koji se predviđa da će poništiti dosadašnje napretke u smeru energetske tranzicije.
Izveštaj Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju se pridružuje nizu tekstova u kojima se ovih dana skreće pažnja na makroekonomske i političke posledice rasta cena hrane i energenata, odnosno očekivane nestašice, ekonomsku recesiju i političku destabilizaciju krizom najpogođenijih zemalja. UNCTAD u tom smislu pravi paralelu sa rastom cena hrane koja je prethodila Arapskom proleću 2011. godine.
I.K.
