Zahvaljujući pobedi Konstraktine pesme „In Corpore Sano“, koja će predstavljati Srbiju na Pesmi Evrovizije 2022, srpska javnost je bila iznenađena saznanjem da većina umetnika nema zdravstveno osiguranje. Sam umetnički čin je, pokazalo se, brže i bolje od svih dugogodišnjih pokušaja umetnika i udruženja uspeo da skrene pažnju na status umetnika, probleme i uopšte značenje i značaj koji umetnost ima u srpskom društvu. Otvorena su brojna pitanja među kojima se najčešće čuje ono – ko je i šta je umetnik i kako je moguće da nema zdravstvenu knjižicu?
Samostalni umetnik/ca je zanimanje
Na XXI UNESCO Konferenciji održanoj u Beogradu 1980. godine artikulisana je opšta definicija profesionalnih umetnika kao profesionalno aktivnih osoba koje su definisane u jednom od zakonskih okvira: oporezivanje, radno pravo ili socijalno osiguranje. Samostalni umetnik je fizičko lice koje samostalno i u vidu zanimanja obavlja umetničku delatnost, zaradu ostvaruje preko povremenih autorskih honorara, plaća porez.
Zakon o kulturi Republike Srbije uređuje status samostalnih umetnika (član 58), a reprezentativno udruženje u kulturi utvrđuje status lica koje samostalno obavlja umetničku delatnost u oblasti kulture. Umetnik je lice koje stvara ili izvodi autorska dela iz oblasti umetničke delatnosti, ali sticanje umetničkog zvanja ne podrazumeva da će se umetnici baviti isključivo umetnošču. Oni mogu obavljati i druga zanimanja kao što su rad u prosveti, kulturnom ili javnom sektoru itd., i po to osnovu i ostvarivati svoja radna i socijalna prava. Isključivo bavljenje umetničkom delatnošću podrazumeva sticanje statusa samostalnog umetnika. Samostalni umetnik/ca je zanimanje i vid profesionalnog bavljenja umetničkom delatnošću, pravna kategorija koja umetnicima omogućava da rade kao umetnici i žive od umetničkog rada.
Sticanje statusa samostalnog umetnika nije proizvoljan niti lako ostvarljiv čin. Stručna komisija reprezentativnog udruženja ocenjuje rezultate umetničkog rada, kontinuitet obavljanja profesionalne umetničke delatnosti, ocenu koju je umetnik/ca dobio od merodavne stručne javnosti i doprinos koji je ostvario u kulturnom životu zajednice. Kriterijumi koji umetnik/ca mora da ispuni za svaku oblast umetničkog delovanja regulisani su „Pravilnikom o bližim uslovima, merilima i kriterijumima, kao i postupku po zahtevima lica za utvrđivanje statusa lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture“, kojeg je odobrilo i propisalo Ministarstvo kulture i informisanja.
Nakon što dobije pozitivnu ocenu stručne komisije i pošto reprezentativno udruženje donese Rešenje o utvrđivanju statusa samostalnog umetnika, umetnik registruje, odnosno realizuje svoj status prijavom na obavezno socijalno osiguranje u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijali Poreske uprave i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Zagarantovano socijalno osiguranje za samostalne umetnike i umetnice?
Razumevajući umetničku delatnost kao specifičan način rada koji nije uvek lukrativan, a s druge strane je veoma značajan za celokupno društvo (umetnici i umetnički rad predstavljaju državu i društvo iz kojeg dolaze), država osigurava umetnike preko odgovarajućih upravnih organa. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje su od 1955. godine, kada je doneta Uredba o socijalnom osiguranju umetnika, uplaćivani po različitim osnovicama osiguranja u zavisnosti od ostvarenog staža umetnika i statusa istaknutog umetnika. U toku poslednje tri decenije status samostalnog umetnika i umetnosti biva marginalizovan i degradiran nizom odluka i neusaglašenosti pravnih akata.
Iako Zakon o kulturi (član 70) potvrđuje da se sredstva za doprinose za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika obezbeđuju na lokalnom ili pokrajnskom nivou, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZDOSO, član 64a1) izričito navodi da je u pitanju preporuka, a nikako i obaveza lokalnih samouprava da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike. Sva proizvoljnost i voluntarizam ovakvog stanja počiva na jednoj jedinoj reči – “može”.
U praksi to znači da umetnik, čak i ako dobije pozitivnu ocenu stručne komisije reprezentativnog udruženja, ne sme da se registruje kao samostalni umetnik u Poreskoj upravi, Fondu PIO i RFZO ako nema informaciju da lokalna samouprava može, želi i hoće da mu uplaćuje doprinose. Ako to ipak učini bez potvrde lokalne samouprave, umetnik istog trenutka postaje dužan.
Ko je napravio dug, ko je uterivač duga a ko se tereti za dug?
Grad Beograd od 2017. redovno uplaćuje doprinose samostalnim umetnicima, što je čin poistovećen sa dobrom voljom i pravno neobavezujuć te, ako kojim slučajem ikada Grad Beograd ne bude u prilici da izdvoji novac za doprinose, to će potencijalno značiti da samostalni umetnici postaju poreski dužnici a lokalna samouprava ne snosi nikakvu odgovornost. Većina lokalnih samouprava u Srbiji odbija da uplaćuje doprinose samostalnim umetnicima, pozivajući se na ZDOSO, čime umetnici sa prebivalištem van Beograda bivaju diskriminisani, a regionalni razvoj i kulturna politika postaju neuravnoteženi. Prilikom isplate kovid pomoći u maju 2020. utvrđeno je da 2.064 samostalnih umetnika živi i radi u Beogradu od ukupno 2.353 registrovanih na teritoriji RS.
Kontinurana deregulacija, koja umetnički rad ne valorizuje i umetnika postavlja na nivo socijalnog slučaja, završni oblik imala je u smanjenju osnovice osiguranja za samostalne umetnike i ukidanju obaveze da poslodavac uplaćuje doprinose za samostalne umetnike po osnovu autorskog honorara. Ne uvažavajući specifičnost umetničkog rada i nemogućnost da se vrednuje i proceni kriterijumima koji važe za većinu drugih profesija, država Srbija nije unapredila radno pravo i okruženje u kojem će moći da se živi od umetničkog rada. Lakše je bilo tretirati umetnike kao one koji nisu sposobni samostalno da žive i kojima treba pomoći minimalnim dotiranjem.
Sadašnja organizacija društvenog i radnog statusa samostalnih umetnika postavlja ovu profesiju u nesiguran, nezavidan i u potpunosti zavistan položaj. Samostalni umetnik/ca u praksi je lice koje nije zaposleno jer nema poslodavca, nema ugovor o radu i nema redovne prihode po bilo kom osnovu, vodi se kao samostalna delatnost, ali nije preduzetnik i samozaposlen jer ga lokalna samouprava, ako to želi, osigurava tako što doprinose za socijalno osiguranje prebacuje reprezentativnom udruženju a ovo dalje prosleđuje poreskim i filijalama zdravstvenog osiguranja.
Potencijalne greške u poslovanju ovih institucija platiće umetnik, iako za njih nije bio direktno odgovoran. Posledica ove sistemske neuređenosti jesu poreska dugovanja samostalnih umetnika/ca. Osnove za nastanak dugova uglavnom se odnose na nagomilane kamate nastale usled kašnjenja lokalnih samouprava pri prenosu sredstava udruženjima ili pogrešnim knjiženjem poreskih uprava, dok su to u izuzetnim slučajevima greške udruženja ili samih umetnika.
Zbog poreskih dugovanja od po nekoliko hiljada evra, umetnicima ne samo da je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu i realizovanje prava na penziju, već su neretko suočeni i sa izvršiteljima i konfiskovanjem imovine. Iako su dobili zdravstvenu knjižicu kada su registrovali status samostalnog umetnika, umetnici sa dugovanjima ne mogu da je koriste i overe sve dok dug ne izmire. Samostalne umetnice sa dugom nemaju pravo na trudničko bolovanje jer nemaju overenu knjižicu, iako mnoge žene moraju da održavaju trudnoću.
Umetnici sa dugom i njihova deca, osigurana na njihovo ime, ne mogu da se leče što u pandemijskim okolnostima predstavlja poražavajuću činjenicu. Pojedini umetnici sa terminalnim bolestima zbog dugovanja nemaju pravo na bolovanje i ne mogu da se leče, te su mnogi prinuđeni da prodaju sve što imaju kako bi izmirili dug i dobili zdravstvenu zaštitu. Umetnici koji su ostvarili pravo na penziju a imaju dug, to pravo ne mogu da ostvare sve dok ne izmire dugovanja koja nisu nastala njihovom zaslugom.
Mora da može!
Reprezentativna udruženja su 2016. godine prikupila podatke umetnika i tada je ukupno poresko dugovanje samostalnih umetnika na teritoriji RS iznosilo oko 107 miliona RSD, približno 870.000,00 EUR. Kako bi mogli da se leče ili odu u penziju, mnogi umetnici su u međuvremenu pristali na otplatu poreskog duga na rate, tzv. reprogram, pa se pretpostavlja da je celokupno dugovanje umetnika i niže nego 2016. godine. Sistemsko rešenje koje bi okončalo višedecenijski problem dugovanja samostalnih umetnika svakako bi bio otpis dugovanja po osnovu kamata i uplata osnovice duga iz republičkog budžeta. A to ne bi bio presedan.
Pokazujući političku volju i spremnost da pomogne sveštenim licima i verskim službenicima, koja se po ZDOSO nalaze u istoj socijalnoj i poreskoj kategoriji kao i samostalni umetnici, Vlada RS je novembra 2018. izdvojila milion evra iz budžeta za pomoć Patrijaršiji SPC kako bi izmirila dugovanja prema PIO fondu i time je sanirala sva dugovanja sveštenih lica nastalih još devedesetih godina 20. veka.
Status umetnika i umetnosti u Republici Srbiji je krajnje degradiran višedecenijskim oduzimanjem radnog i socijalnog prava umetnicima kao i drugim radnicima, politikama marginalizovanja kulture i umetnosti u društvu, umanjenim budžetom za kulturu, postepenom deregulacijom i zakonskim neusaglašavanjem, oduzimanjem predstavnika na mestima odlučivanja.
U takvom sistemu rad i život profesionalnih umetnika je gotovo nemoguć i svodi se na mirenje s odlukama u kojima oni sami nisu učestvovali i čije im implikacije često ostaju nepoznate. Iako su reprezentativna udruženja u prošlosti pokušavala da skrenu pažnju na probleme samostalnih umetnika a Udruženje likovnih umetnika Srbije u poslednjih dve godine intenzivno radi na predlozima za unapređenje statusa samostalnih umetnika, ovakvi individualni pomaci nisu dovoljni.
Kulturna politika mora počivati na obezbeđivanju uslova u kojima umetnici i umetnice mogu da žive od svog rada, da budu radno i socijalno zaštićeni. Kako bi se odgovorilo na realne potrebe umetnika, na prvom mestu treba insistirati na izmeni uredbi i zakona: otpis dugovanja samostalnih umetnika po osnovu kamata i uplata osnovice dugovanja iz budžeta RS; povećanje osnovice za doprinose na nivo prosečne mesečne zarade; promena člana 64a ZODSO i uvođenje obaveze lokalnim samoupravama da uplaćuju doprinose samostalnim umetnicima; izmena člana 57. ZODSO i obaveza uplate doprinosa po autorskom ugovoru za samostalne umetnike/ce.
Dugoročni ciljevi podrazumevaju unapređenje radnih prava umetnika i zakonskih regulativa koje se odnose na socijalni, ekonomski i profesionalni status samostalnih umetnika. Umetnici kao subjekti i akteri ovih procesa moraju da se angažuju i aktivno učestvuju u svim fazama.
Da li će nacionalni regulatorni sistem započeti transformaciju u pravcu priznavanja umetničkog rada, zavisiće od spremnosti donosilaca odluka i, pre svega, od organizovanja umetnika sa jasnom strategijom, spremnom agendom i pregovaračkom snagom.
- Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za zdravstveno osiguranje za samostalne umetnike iz člana 6. tačka 16) ovog zakona može plaćati jedinica lokalne samouprave, jedinica teritorijalne autonomije, Republika Srbija ili ustanova iz oblasti kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, jedinica teritorijalne autonomije ili Republika Srbija.
