Sa 108 glasova za, 39 protiv i 6 uzdržanih, Ustavotvorna skupština je usvojila član o seksualnim i reproduktivnim pravima, koji time ulazi u tekst nacrta novog ustava, javlja TeleSur.
Izglasani član o seksualnim i reproduktivnim pravima proširiće prava na abortus, koje je veoma ograničeno u toj južnoameričkoj državi. Takođe, cilj je izglasanog člana da obezbedi pravo na adekvatno seksualno i reproduktivno obrazovanje i mogućnost donošenja informisanih i slobodnih odluka po pitanjima seksualnosti i reprodukcije.
„Svi ljudi imaju seksualna i reproduktivna prava. To uključuje, između ostalog, pravo na slobodnu, autonomnu i informisanu odluku o sopstvenom telu, o ispoljavanju seksualnosti, reprodukciji, zadovoljstvu i kontracepciji“, stoji u tekstu izglasanog člana o seksualnim i reproduktivnim pravima.
Ustavotvorna skupština predstavlja postignuće u borbi Čileanaca i Čileanki protiv neoliberalizma u toj državi. Važeći ustav u toj zemlji je i dalje onaj iz 1980. koji je donela vojna hunta diktatora Augustoa Pinočea, čije politike mnogi smatraju prvim neoliberalnim projektom na svetu.
Ustavotvorna skuština izabrana je u maju prošle godine i čak 30% mesta u njoj pripalo je nezavisnim kandidatima, od kojih su mnogi povezani s različitim društvenim pokretima. Do uspešne inicijative da se promeni Pinočeov ustav došlo je nakon višegodišnje borbe protiv neoliberanih politika koje su ostale dominantne i nakon pada vojne hunte.
Podsećamo, krajem 2019. godine stotine hiljada Čileanaca izašlo je na ulice da bi se pobunilo protiv poskupljenja javnog prevoza. Pravi uzrok nezadovoljstva bile su velike nejednakosti, ekonomska ugroženost znatnih segmenata stanovništva, niske plate i penzije, politička korupcija, loše stanje zdravstva, školstva i drugih javnih službi.
Veliki broj problema vremenom je doveo do formulisanja jednog centralnog zahteva – promena ustava koji je na snazi još iz vremena Pinočeove diktature.
Iako u čileanskom društvu vlada veliko nepoverenje prema političarima i političkim partijama, u novom predsedniku Čilea – ukoliko istraje u svojim obećanjima – progresivni akteri u Ustavotvornoj skupštini imaju saveznika.
U decembru prošle godine Gabriel Borić, kandidat levičarske koalicije „Biraj dostojanstvo“, pobedio je Hozea Anotonija Kasta, kandidata krajnje desnice, sa osvojenih 55% glasova u drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu.
Borićev program obuhvata razne socijaldemokratske mere koje bi mogle da budu odgovor na višedecenijski neoliberalizam u Čileu. Tako su među politikama koje koalicija „Biraj dostojanstvo“, odnosno Gabrijel Borić zastupaju povećanje poreza za velike korporacije i na visoka primanja, uvođenje javnog penzijskog sistema, poboljšanje javnog zdravstvenog sistema. Borić je naveo da će reformisati policiju koja je ozbiljno kršila ljudska prava tokom masovnih protesta.
U skladu sa zahtevima protesta koji su izbili 2019. godine, odnosno inicijative da se sazove Ustavotvorna skupština, Borić je obećao da će se obračunati sa institucionalnim nasleđem Pinočeovog režima.
A.J.
