Televizija N1 objavila je saznanje da će komesarka za proširenje Marta Kos na današnjem sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) i zvanično objaviti plan da se Srbiji zamrznu sredstav iz takozvanog „Plana rasta”.
Finalna odluka će, navodi ovaj medij, biti doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim „Mrdićevim zakonima”.
Politikolog Nikola Burazer za Mašinu navodi da se već neko vreme razgovara o tome da bi Srbija mogla biti uskraćena za sredstva iz Plana rasta jer, kako navodi, preduslov za povlačenje novca iz tog programa su poštovanje vladavine prava i napredak u ključnim reformama, čega u Srbiji, kako kaže, očigledno nema, već se ide unazad.
On dodaje da je teško prognozirati da li će to zaista biti zvanična odluka, samo upozorenje ili se i dalje samo razmatra kao opcija, ali da će, ukoliko dođe do takve mere, to najviše pogoditi vlasti u Srbiji na simboličkom nivou.
„Ukidanje sredstava šalje dosta jasnu poruku da Evropska unija nije zadovoljna onim što se u Srbiji dešava i da to ima posledice po samu državu. U tom smislu, mislim da su vlasti u Srbiji dosta zainteresovane da se to ne dogodi, primarno zbog efekta koji to može imati na javno mnjenje i percepciju građana da vlasti svojim greškama zapravo uskraćuju građane za određene benefite tog procesa”, objašnjava Burazer.
Napominje da nije u pitanju novac bez koga će Srbija bankrotirati, odnosno nešto što u značajnoj meri utiče na ekonomiju, ali kaže da to definitivno može ugroziti određene projekte vlasti, dok smatra da građani to neće direktno osetiti.
Burazer: Očigledno došlo do nezadovoljstva evropskih zvaničnika načinom na koji vlasti u Srbiji vode državu
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić sastao se danas sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu, a ona je nakon sastanka objavila na društvenim mrežama da univerziteti „moraju ostati mesta kritičkog razmišljanja i otvorene debate, slobodna od bilo kakvih oblika zastrašivanja”.
Podsećamo, početkom meseca policija je upala u zgradu rektorata u Beogradu, a te večeri se sa balkona zgrade okupljenima na protestu ispred rektorata obratio rektor Đokić.
Politikolog Nikola Burazer smatra da potencijalno povlačenje sredstava i ovaj sastanak nemaju direktve veze, već da ovo predstavlja, kako kaže, prirodan nastavak onoga što je rektor Đokić već radio kroz pisma koja je slao institucijama EU.
„Ovo je korak dalje u tom procesu — pokušaj da se privuče pažnja EU na situaciju u Srbiji, pre svega kada su u pitanju napadi na akademske slobode, ali i generalno represija vlasti”, objašnjava on i dodaje da je to prilika i da se Evropskoj uniji pokaže ko zapravo stoji iza studentske liste, za koju, kako navodi, mnogima nije sasvim jasno šta predstavlja i za šta se zalaže.
„Važno je da se od rektora Đokića, kao nekoga ko se vidi kao jedan od ključnih ljudi, čuju određene poruke i da on ima ovakve sastanke. To vidim kao pokušaj skretanja pažnje EU na goruće probleme u Srbiji, ali i kao neku vrstu legitimizacije rektora Đokića i studentske liste u očima EU”, navodi Burazer.
Na pitanje da li oba ova poteza – potencijalno povlačenje sredstava i sastanak sa rektorom – govore u prilog tome da podrška Evropske unije prema režimu u Srbiji slabi, Burazer navodi da je to tako već neko vreme.
„Do određenih promena je došlo početkom prošle godine, u vreme kada je Marta Kos stupila na funkciju komesarke za proširenje i kada je istovremeno došlo do jačanja represije nad studentima i građanima tokom protesta. To je dovelo do drugačije komunikacije kada govorimo o tome kako visoki zvaničnici EU govore o situaciji u Srbiji”, navodi.
On ističe da je očigledno došlo do nezadovoljstva evropskih zvaničnika načinom na koji vlasti u Srbiji ponašaju i vode državu, kako kaže, „sve dalje od evropskih standarda i vrednosti”.
„Imamo, dakle, dva paralelna procesa: s jedne strane, sve izraženiju represiju vlasti koja stvara probleme i smeta EU, a s druge strane promene unutar same Evropske komisije koje su dovele do drugačijeg pristupa. Krajnji efekat toga jeste situacija u kojoj vlasti u Srbiji ne uživaju podršku Evropske komisije, a rekao bih ni većine država članica”.
Burazer zaključuje da i dalje postoje određeni saveznici unutar EU, ali, kako kaže, čak ni njima više nije jednostavno da otvoreno podržavaju režim koji je „očigledno sve više suprotan evropskim vrednostima”.
D.S.
