U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu snage su odmeriti levičar Gabrijel Borić i desničar Hoze Antonio Kast.
Prvi krug izbora održan je pre mesec dana kada je Borić, bivši studentski lider i kandidat levičarske koalicije „Biraj dostojanstvo“ (Apruebo Dignidad), osvojio je 25%, a Kast, advokat s krajnje desnice i kandidat Republikanske stranke (Partido Republicano), 28% glasova.
Na osnovu 99,95% prebrojanih glasova Borić je u drugom krugu osvojio 55,87%, a Kast 44,13%, javlja CNN.
Od izbora 2013. godine izlaznost nije prelazila 49%, što je ogroman pad u odnosu na ranije izbore kada je na glasanje izlazilo preko 80% birača. Situacija je ostala slična i 2021. Uprkos značajnim promena u čileanskoj politici, na parlamentarnim izborima i prvom krugu predsedničkih izbora izlaznost je bila 49%.
Drugi krug predsedničkih izbora uspeo je da mobiliše dodatnih 1,2 miliona čileanaca da izađu na glasanje, čime se izlaznost popela na 56%.
Borićev program obuhvata razne socijal demokratske mere koje bi mogle da budu odgovor na višedecenijski neoliberalizam u Čileu. Tako, među politikama koje koalicija „Biraj dostojanstvo“, odnosno Gabrijel Borić zasutpaju su povećanje poreza za velike korporacije i na visoka primanja, uvođenje javnog penzijskog sistema, poboljšanje javnog zdravstvenog sistema. Borić je naveo da će reformisati policiju koja je ozbiljno kršila ljudska prava tokom masovnih protesta.
Hoze Antonio Kast je u mnogome zastupao suprotne politike. Kandidat desnice se zalaže za neoliberalne mere, slobodno tržište i brani Pinočeov režim. Tokom svojih govora okrivio je demonstrante za socijalne probleme u Čileu i zastupa stav da Čile treba da napusti Savet za ljudska prava UN-a zbog izveštaja tog tela o kršenjima ljudskih prava u Čileu.
Kako smo pisali ranije, ovogodišnji izbori su značajni jer čileancima su nudili priliku da konsoliduju svoje snage u borbi za novi ustav i protiv neoliberalnih politika.
Krajem 2019. godine stotine hiljada Čileanaca izašlo je na ulice da bi se pobunilo protiv poskupljenja javnog prevoza. Pravi uzrok nezadovoljstva bile su velike nejednakosti, ekonomska ugroženost znatnih segmenata stanovništva, niske plate i penzije, politička korupcija, loše stanje zdravstva, školstva i drugih javnih službi.
Veliki broj problema s vremenom je doveo do formulisanja jednog centralnog zahteva – promena ustava koji je na snazi još iz vremena Pinočeove diktature.
U maju ove godine izabrana je ustavotvorna skupština koja će pripremiti nov ustav. Veliki procenat mesta u ustavotvornoj skupštini osvojili su kandidati leve orijentacije, čak 30% mesta pripalo je nezavisnim kandidatima, od kojih su mnogi povezani s različitim društvenim pokretima.
Nova vlada, tokom svoje prve godine na vlasti, imaće odgovornost da organizuje referendum za usvajanje ili odbijanje teksta novog ustava. Ona će takođe će biti odgovorna za stupanje na snagu novog ustava nakon što bude ratifikovan na obaveznom narodnom glasanju tokom druge polovine 2022. Novi predsednik i novoizabrani poslanici će položiti zakletvu 11. marta 2022. godine.
A.J.
