„Trenutno je na javnom uvidu jedan od najvažnijih dokumenata kojim se određuje prostorni razvoj Beograda, dakle sudbina Košutnjaka, Kalemegdana, novobeogradskih blokova, zelenih površina, saobraćajnih sistema, javnih objekata, kulturnog nasleđa, zemljišta, sve se određuje upravo ovim planom. Nedopustivo je da se jedan ovako važan dokument nađe na uvidu u sred novogodišnjih i božićnih praznika“, upozorava Iva Čukić iz Ministarstva prostora.
U saopštenju ove nekoliko stručnih i organizacija civilnog društva navodi se da se time nastavlja neprihvatljiva praksa svođenja učešća javnosti na formalni minimum, odnosno sprovođenja samovolje i procedura koje onemogućavaju direktno učešće građana u procesima donošenja odluka. Iz udruženja ocenjuju i da je redosled javnih uvida i mogućeg usvajanja planova strateškog i regulacionog (operativnog) karaktera nelogičan. Naime, PGR se donosi na osnovu odredbi trenutno važećeg Generalnog urbanističkog plana, iako je novi GUP plan u procesu izrade. Saopštenje potpisuju Nova planska praksa, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, Ekonaut, Centar za eksperimente i urbane studije – CEUS i UG Ulice za bicikliste.
Podsetimo, stručnjaci su ove godine višekratno skretali pažnju javnosti na rapidno sužavanje prostora za građansku participaciju u sferi donošenja planskih dokumenata. Ovaj zaključak nedvosmisleno je potvrdilo istraživanje „Javnost na distanci, demokratija u krizi”, koje su krajem septembra predstavili Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Polekol i Tačka komunikacije. On je ilustrovan i na tribini „Beograd pod opsadom investitorskog urbanizma“, kao i brojnim tematskim razgovorima.
Situacija slična aktuelnoj dogodila se krajem aprila, kada je nekoliko nevladinih organizacija apelovalo na nadležne da javni uvid u novi Prostorni plan Republike Srbije koji će važiti do 2035. godine, dokumenta čiji se značaj ne može prenaglasiti, ne održavaju u vreme prvomajskih praznika.
„Za jedan ovakav plan bi se, pored adekvatnijeg datuma, očekivao značajno transparentniji i participativniji pristup u njegovoj izradi, ali i promena mesta održavanja uvida koja bi bila prilagođena značaju plana, jer se trenutno ovaj proces odvija u podrumu gradske uprave, u kojem se pored predloga o budućnosti Beograda odlažu stvari i drugi dokumenti koji više ne služe gradskoj upravi“, komentariše Čukić.
Posledice stihijskih izmena planske dokumentacije građani svakodnevno osećaju na sopstvenoj koži. Jedan od najsvežijih primera je drama kroz koju prolaze stanovnici naselja Stjepan Filipović iz Beograda, u borbi protiv usvajanja plana detaljne regulacije formulisanog tako da omogući zidanje objekata koji bi pokrenuli klizište na mestu njihovih domova. Lista sličnih slučajeva je predugačka.
Potpisnici saopštenja su Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove skupštine grada Beograda pre nekoliko dana uputili zahtev za odlaganje javni uvid, na koji nadležni nisu reagovali.
I.K.
