Ministarstvo prostora: Ustavni sud da ispita zašto se plan zelene infrastrukture Beograda ne poštuje

Kolektiv Ministarstvo prostora je predao inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene zakonitosti i ustavnosti statusa plana generalne regulacije sistema zelenih površina u Beogradu, koji se ne poštuje iako bi morao da bude obavezujući.

U Beogradu zelenilo nestaje brzinom svetlosti, što pokazuju i poslednji planovi na beogradskim opštinama, skreće pažnju kolektiv Ministarstvo prostora:

„Prethodnih dana smo saznali da gradska uprava ponovo pokreće plan za uklanjanje mirijevske samonikle šume od 66 ha, iako se lokalno stanovništvo tome protivi već više od dve godine. U velikoj većini, planovi koji su objavljeni tokom ovog leta su u fokusu imali uklanjanje zelenih površina i prenamenu u stambeno-poslovnu gradnju”, navodi se u njihovom saopštenju.

PGR sistema zelenih površina bi mogao da spreči nestajanje zelenila

Kako naglašavaju, „Beograd ima usvojen plan sistema zelenih površina koji bi ovo mogao da spreči, ali ovaj plan je na perfidan način proglašen opcionim i tako ostao, praktično, mrtvo slovo na papiru”.

Ministarstvo prostora je zato 13. septembra predalo inicijativu Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene zakonitosti i ustavnosti statusa plana generalne regulacije sistema zelenih površina u Beogradu. Plan generalne regulacije sistema zelenih površina u Beogradu je plan višeg reda koji bi po zakonu i planskoj regulativi morao da bude obavezujući prilikom daljeg planiranja, objašnjavaju iz Ministarstva prostora.

U republičkim planovima se prepoznaje da će nam bez zelenila biti ugroženi životi

Zelena infrastruktura je od vitalnog značaja za naredne decenije života u gradu, što pokazuju i svi globalni programi i planovi koje je i Srbija usvojila, kako bismo se prilagodili na klimatske promene, navodi se u saopštenju:

„Program zaštite životne sredine grada Beograda, Akcioni plan za prilagođavanje na klimatske promene, Akcioni plan za zeleni grad, Akcioni plan za održivu energiju i klimu, samo su neki od dokumenata javnih politika koji kao osnovne ciljeve i mere propisuju ozelenjavanje grada i realizaciju pomenutog plana sistema zelenih površina”, nabraja se. Međutim, usled nepoštovanja i orijentacionog statusa plana sistema zelenih površina nemoguće je implementirati navedena dokumenta, te ostvariti cilj da Beograd bude zeleniji i zdraviji grad.

Ministarstvo prostora upozorava na to da grad Beograd nema strateški, krovni planski okvir, „zbog čega se celokupno planiranje poslednjih godina odvija potpuno proizvoljno i nasumično”. Kako ističu, u takvim okolnostima, glavni grad je u takvim okolnostima proteklih 20 godina izgubio 10% zelenih površina.

„Danas, prema konceptu generalnog urbanističkog plana do 2041, Beograd ima samo 9% javnih zelenih površina, i pitanje je na koliko će se u narednim godinama ovaj procenat još smanjiti, s obzirom da ovako obesmišljen sistem planiranja i planski okvir ne može da zaustavi taj pad”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo prostora: Građani imaju pravo i potrebu da žive u blizini javnih zelenih površina

Zakonski i planski okvir nedvosmisleno kažu da su javne zelene površine dobro od opšteg interesa. Konstatuje se i dodaje da građani imaju i pravo i potrebu da žive u neposrednoj blizini javnih zelenih površina, odnosno u zdravoj životnoj sredini.

„Parkovi, šume, trase drvoreda su nam neophodni kako bi se letnje temperature smanjile, vazduh bio manje zagađen, grad bio otporniji na poplave, a njegovi stanovnici zdraviji. Uprkos ovim ogromnim benefitima zelenih površina i svojoj dužnosti da građanima obezbedi dovoljno kvalitetnih i ravnomerno raspoređenih zelenih površina, gradska uprava dozvoljava investitorima da zelene površine posmatraju kao neizgrađene prostore, u čijem nepovratnom uništavanju aktivno sudeluje”, skreće pažnju stručno udruženje.

Ministarstvo prostora je zato pozvalo Ustavni sud da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti plana sistema zelenih površina u Beogradu. Pored toga, aktivisti su se obratili urbanističkoj inspekciji podnošenjem prijave o statusu ovog plana, „kako bi i oni utvrdili kako je plan sistema zelenih površina Beograda postao orijentacioni, a ne obavezujući”, navodi se.

„Krajnje je vreme da planska regulativa postane striktnija i jasnija kada je reč o pravilima planiranja i građenja. Investitori nisu ti koji treba da odlučuju da li će neki prostor biti zelena površina ili stambeni kompleks. Ta odgovornost je na donosiocima odluka i gradskoj upravi, koji su dužni da u ime građana koji su ih izabrali štite dobra od opšteg interesa i interese javnosti, a ne partikularne interese povlašćenjih pojedinaca”, zaključuje se.

I.K.

Prethodni članak

Konferencija u Novom Sadu: Da li to Srbija treba da „vadi“ nemačku autoindustriju?

Sindikati imaju skepse prema projektu Rio Tinta u Srbiji

Sledeći članak