Organizacije navode da se milioni ptica i dalje svake godine nezakonito ubijaju ili hvataju na području Mediterana. Upozoravaju da ako se ovakav trend nastavi, države neće ispuniti međunarodne obaveze utvrđene Rimskim strateškim planom za period 2020–2030.
U većini zemalja na koje se problem odnosi, organizacije za zaštitu prirode aktivno rade na suzbijanju nezakonitog ubijanja ptica, ali nemaju dovoljno resursa da prošire i intenziviraju svoje aktivnosti.
Rešenja već postoje, ali organizacije pozivaju vlade da obezbede njihovu primenu u znatno većem obimu, naročito kroz sprovođenje nacionalnih akcionih planova.
„Rođeni u šumama na severu Nemačke i teški svega nekoliko desetina grama, mladi češljugari (Carduelis carduelis) pripremaju se za put dug nekoliko hiljada kilometara, kako bi zimu proveli na jugu Mediterana. Njihov put prepun je opasnosti: odmorišta na selidbenim putevima nestaju usled urbanizacije i šumskih požara, čiji su intenzitet i učestalost pojačani klimatskim promenama. Zbog toga ptice imaju sve manje mesta za odmor, što ih izlaže iscrpljenosti i predatorima,“ objašnjavaju oni.
Upozoravaju da će se mnogim pticama putovanje prekinuti jer će biti uhvaćene zbog svog cvrkuta i upečatljivog perja, a one koje prežive krijumčarenje prodaju se nezakonito. Mnoge tako ostatak života provode u kavezima na prozorima stanova u Marseju ili drugim gradovima širom mediteranskog basena. Međutim, ovo je daleko od usamljenog slučaja.
„Populacija češljugara u Srbiji se ne seli na jug i prisutna je tokom cele godine, ali ova vrsta je i u našoj zemlji česta žrtva nezakonitih aktivnosti.“
Od 2017. do 2023. u Srbiji je zabeleženo 254 slučaja nezakonitog hvatanja i 661 slučaj nezakonitog držanja divljih ptica, a jedna od najčešćih vrsta u otkrivenim slučajevima je pomenuti češljugar. Po ovome se posebno izdvajaju Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug koji se mogu označiti kao žarišta ove pojave.
Iznose podatak kojim se procenjuje da se svake godine širom Mediterana nezakonito ubije ili uhvati između 11 i 36 miliona ptica selica”, izjavio je Barend Van Gemerden, rukovodilac programa za globalne selidbene puteve u organizaciji BirdLife International.
„Zbog toga su se zemlje ovog regiona obavezale da će do 2030. godine smanjiti nezakonito ubijanje i hvatanje ptica za najmanje 50 odsto, u skladu sa Rimskim strateškim planom Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja i Bernskom konvencijom. Krajnje je vreme da se te obaveze pretoče u konkretne aktivnosti.”
Ostvareni napredak i dalje je daleko od dovoljnog, zaključuju oni.
Izveštaj Nezakonito ubijanje ptica (IKB-3.0), koji su objavili BirdLife International i EuroNatur, ukazuje na alarmantno stanje, navode oni.
„Na polovini sprovođenja Rimskog strateškog plana, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva”, izjavila je dr Justine Vansynghel, rukovoditeljka projekta za ptice selice u organizaciji EuroNatur. „Ovaj jaz između preuzetih obaveza i njihove primene veoma je zabrinjavajući i jasno pokazuje koliko još posla predstoji ako vlade zaista nameravaju da ispune ono na šta su se obavezale.”
Rezultati praćenja koje sprovodi MWN pokazuju da se stanje razlikuje od zemlje do zemlje. Da bi mere bile delotvorne, neophodno je da odgovore na specifične okolnosti i izazove u svakoj od njih.
Iz organizacija izdvajaju tri ključna pravca delovanja: uklanjanje zakonskih nedostataka koji omogućavaju nezakonite aktivnosti; obezbeđivanje održivog finansiranja radi unapređenja naučnog praćenja i podizanja svesti javnosti; i jačanje saradnje između javnih institucija, lovaca i organizacija za zaštitu prirode. Ove mere su od suštinskog značaja za pretvaranje međunarodnih obaveza u konkretne rezultate na terenu.
Naše organizacije pozivaju vlade da ubrzaju borbu protiv nezakonitog ubijanja ptica (IKB), u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, kroz saradnju sa svim relevantnim akterima na unapređenju izrade, finansiranja i sprovođenja nacionalnih akcionih planova.
M.P.
