Na konferenciji za medije koje je organizacija „Rzavljani“ organizovala povodom neregularnosti u vezi sa projektom izgradnje brane na Velikom Rzavu govorili su advokatica Mirjana Vukajlović, advokat Predrag Džamić, prof. dr Zoran Stevanović, prof. dr Imre Krizmanić kao i Mišo Jevgenijević iz organizacije „Rzavljani.“
Kao razlog ove konferencije Jevgenijević navodi nemogućnost organizacije da pristupi većini medija i da iznesu ne samo njihove stavove već i stavove većine građana Arilja.
On je podsetio na činjenicu da je reka Veliki Rzav jedna od poslednjih divljih i čistih reka u Srbiji.
„Skoro celim svojim tokom sve do gradilišta brane Svračkovo bez ikakvog uticaja čoveka jedna nepregledna divljina koja je takva vekovima.“
Jevgenijević navodi da je mišljenje organizacije „Rzavljani“, s kojim se kako navodi slažu mnogi stručnjaci, da je projekat brana Svračkovo zastareo, nepotreban i da nosi veliki bezbednosni rizik za građane Arilja.
Jevgenijević kaže da je brana predviđena za vodosnabdevanje Čačka i opština Gornji Milanovac, Arilje, Požege i Lučan, mesta koja svakog leta imaju restrikcije vode.
„Umesto da rade na rekonstrukciji tog cevovoda i da smanje taj gubitak bar na 30 – 25 odsto što je onda ogroman dobitak pijaće vode, oni u stvari ulaze u projekat od par stotina miliona evra koji se radi već skoro deceniju i po.“
Advokatica Mirjana Vukajlović iznela je podatak da se radovi izvode po građevinskoj dozvoli iz 2011. godine i dodaje da je važno i u skladu sa zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu da, kada dođe do bitne izmene činilaca životne sredine, se podnese zahtev radi utvrđivanja da li postoji potreba za ažuriranjem studije o proceni uticaja na životnu sredinu jednog projekta.
„Na području sa režimom zaštite drugog stepena uklonjene su sledeće zabrane: svaka promena morfologije terena radovi na regulaciji i pregrađivanju vodotoga prevođenje voda iz jednog sliva u drugi regulacija voda i sve ostale aktivnosti koje bi uticale na izmenu hidrodinamičnih karakteristika i režima vodotokova i njenih pritoka odnosno hidrološkog režima podzemnih i površinskih voda na zaštićenom prostoru.“
Vukajlović navodi da im je dobar deo zahteva za informacije od javnog značaja odbijan te se nalaze u žalbenim postupcima pred poverenikom za informacije od javnog značaja.
„Projekat koji preti da nepovratno uništi biodiverzitet specijalnog rezervata prirode se proglašava Zelenim budžetom protivno finansijskim pravilima i Zakona o budžetskom sistemu.“
Prof. dr Zoran Stevanović ocenio je izgradnju brane kao jedan od projekata koji nisu bili neophodni Republici Srbiji i koji ne bi mogli bitno da doprinesu rešavanju problema vodosnabdevanja u budućem vremenu.
On smatra da gradovi za koje je planirano vodonsabdevanje nakon izgradnje brane već imaju sopstvene sisteme koje je neophodno nadograđivati.
„Grad Čačak je krajem 80-ih godina imao jedan od najnaprednijih sistema u zemlji. To je takozvani sistem veštačke infiltracije sa branom Parmenac gde se površinska voda koja se zajezeri upušta u infiltracione basene i pomoću njih je zapravo obogaćuje se podzemlje. Na taj način se voda čuva iz perioda većih voda za period kritično manjih voda i to je nešto što je u strategiji snabdevanja stanovništva Srbije vodom do 2034. i predviđeno da se takvi sistemi razvijaju i da se njima obezbedi skoro 40.000 litara vode u sekundi što je skoro dvostruka količina u odnosu na onu koja Srbija trenutno koristi,“ objašnjava Stevanović.
Prof. dr Imre Krizmanić dodao je da je poslednjih nekoliko godina u Srbiji preko 100 rudarskih kompanija dobilo skoro 200 dozvola za otvaranje istražnih polja na ukupnoj površini od oko 5. 500 kvadratnih km.
„Ponašanje naše države Srbije prema zaštiti prirode je nedopustivo jer ona u zaštitu ulaže samo formalno i na papiru, a u prirodi se vidi sasvim nešto drugo što i ovaj primer Velikog Rzava jasno pokazuje.“
Ističe da je najgore od onoga što je bilo rečeno činjenica da su državni državne ustanove kao što je Zavod za zaštitu prirode Republike doneo mere koje pobijaju mere koje su prethodno doneli. Kao razlog ovog pobijanja Krizmanić je naveo omogućavanje investitoru menjanje prirode po njegovom nahođenju.
„Registrovali smo ukupno 273 zaštićene vrste i po nacionalnim i po međunarodnim kriterijumima kao i 59 vrsta koje u Srbiji smatramo retkim i ugroženim. Znači sve zajedno preko preko 330 vrsta.“
Objašnjava kako se jednom uništen biodiverzitet jako teško oporavlja.
Nakon konferencije, prof. dr Krizmanić, koji se nalazi na Studetnskoj listi za Mašinu je naveo da u Srbiji postoje dobra zakonska rešenja koja se ne poštuju, a da je težnja Studentske liste povratak u sistem.
M.P.
