Podaci su zasnovani na dokumentaciji o nadzoru tokom 2025. godine iz 97 lokalnih samouprava
Kako se navodi, najčešće utvrđena nezakonitost je nevršenje merenja emisija, zabeleženo u nešto više od 250 postupka, zbog čega izostaju podaci o količini zagađujućih materija koje postrojenja ispuštaju.
„Lokalne samouprave često nemaju pouzdane evidencije o operaterima, a u 623 od 736 nadzora inspektori nisu izvršili uvid u registre i evidencije. U 82 od 97 analiziranih samouprava radi samo jedan inspektor za zaštitu životne sredine, u 26 inspektori obavljaju i druge poslove, a nijedna od obuhvaćenih inspekcija nema instrumente za merenje emisija“, piše u istraživanju.
Naime, utvrđivanje nepravilnosti ne prati uvek dosledno sprovođenje mera i pokretanje postupaka za utvrđivanje odgovornosti. Istraživanje beleži nepotpune zapisnike, mere naložene „preporukom“, rokove produžavane za godinu dana ili više i obustavljene postupke bez utvrđivanja odgovornosti za ranije povrede propisa.
„U 65 samouprava podnosioci prijava nisu uredno obaveštavani o pokretanju i/ili ishodu postupaka, a 21 samouprava je navela da prijava nije bilo, iako je samo Tim 42 u njima podneo 177 prijava“, navodi se.
Istaknuto je da funkcionalan sistem nadzora zahteva jasne odgovornosti, bolju organizaciju rada i redovnu razmenu podataka između lokalnih službi i nacionalnih institucija. Ukazano je, međutim, na izostanak dovoljno jasne političke volje da se ovi problemi sistemski rešavaju.
„Podaci o kvalitetu vazduha treba da pomognu usmeravanju kontrola, dok je manjim opštinama potrebna dostupna stručna i pravna podrška. Iskustva sa lokalnog nivoa pokazala su koliko nadzor zavisi od savesnih i stručnih pojedinaca, čiji rad često nije dovoljno prepoznat i podržan“
Kao dobra praksa predstavljena je Mapa zagađivača vazduha u Leskovcu, koju je razvio Tim 42. Posebno je naglašen značaj poverenja između lokalnih samouprava, nacionalnih institucija i civilnog društva.
L.M.
