Uprkos vejavici, preko stotinu građana okupilo se proteklog vikenda u Prokopu iznad buduće glavne železničke stanice da bi skrenuli pažnju na to da se na javnoj površini sprema izgradnja koja ugrožava njihove živote i imovinu.
Naselje Stjepan Filipović, u istoimenoj ulici, dom je preko 1500 građana. Na obodu naselja nalazi se potporna konstrukcija kojom je umireno klizište pokrenuto prethodnim radovima na izgradnji železničke stanice, početkom sedamdesetih godina. Tada nastale pukotine duboke 15-20, a široke 5 metara, popunjene su, ali teren je samo privremeno saniran. Upravo tu, na zelenoj površini, investitor planira, a država dozvoljava, izgradnju stambenih objekata od 21 i 11 spratova, kojoj se stanari na svaki način protive u strahu od rušenja zgrada u kojima žive.
Kako za Mašinu izjavljuje Jelena Dinić iz udruženja građana naselja Stjepan Filipović, ovo ne bi bio prvi slučaj da se u Beogradu postojeći objekti obruše zbog novih. Ona podseća na slučaj zgrade u Vidovdanskoj ulici, koja se letos urušila na loše obezbeđeno gradilište na susednoj parceli. Glavna briga građana su njihovi i životi njihove dece. Ipak, ona skreće pažnju i na to da stanari oštećenih i srušenih objekata po pravilu ne dobijaju adekvatnu pomoć od države, vuku se po hotelima, a njihova pokretna imovina, pokradena, završava na buvljacima. Nema načina ni da se stanari Stjepana Filipovića od oštećenja objekata finansijski osiguraju privatno jer, kako su više puta izjavljivali za medije, osiguravajuće kuće na to ne pristaju upravo zbog – klizišta.
Okupljanje održano u nedelju drugi je protest udruženja građana „Za naš lepi kraj Stjepana Filipovića“, čije osnivanje je u procesu formalizacije. Tokom prethodnih nedelja građani su organizovali i straže na lokaciji buduće gradnje, da bi sprečili rušenje postojećeg niskog objekta koji stoji na putu zidanju i omeli montiranje građevinske opreme.
Da se nešto čudno dešava građani su primetili u aprilu. Kako za Mašinu svedoči Jelena Dinić, građani su senzitivirani na slične probleme, pa ih je alarmiralo raščišćavanje parcele i rušenje objekata koji su služili za izgradnju železničke stanice. Tada su se upoznali sa odlukom Skupštine grada u kojoj se pominje izgradnja stambenih blokova i odustaje od studije uticaja planirane gradnje na okolinu.
Oni su saznali da je u planu izgradnja oko 37.000 m2 za stambenu i komercijalnu namenu na parceli približne površine 1.06ha, koja obuhvata površinu između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i ulice Prokop, kao i samu ulicu Stjepana Filipovića. Da bi izgradnja bila pravno moguća potrebno je da Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda donese plan detaljne regulacije (PDR) ovog područja.
Dug put kroz institucije
Stanari su se najpre upustili u borbu institucionalnim sredstvima, pokušavajući da zaustave donošenje plana detaljne regulacije područja koji bi plan izgradnje zakonski omogućio. Oni su pokrenuli peticiju koju je potpisalo oko 3.000 ljudi i upustili se u pisanje primedbi i učešće na javnoj raspravi. Na razumevanje nisu naišli.
Zatvorena sednica Komisije za planove koja je usledila nakon ranog javnog uvida je, po saznanjima građana, održana putem aplikacije viber, što stanari smatraju uvredom procedure i građana, a javni uvid i javna rasprava, kojoj su građani organizovano prisustvovali predavši preko stotinu primedbi, predstavljali su puke formalnosti.
“Svi podaci o koracima u donošenju detaljnih urbamističkih planova se kriju kao zmija noge. Javni uvidi se organizuju u podrumu, i to vam sve govori”, komentariše naša sagovornica nedostatak transparentnosti procedure i metode ograničavanja učešća javnosti u donošenju urbanističkih planova. Podsetimo, od početka godine ovakvih planova je doneto tri puta više neko lane.
Dinić se čudi tome što nijedna od 120 primedbi na plan nije usvojena, iako za usvajanje postoje očigledne osnove. Ona, na primer, objašnjava da je sporna površina u planu generalne regulacije i dalje označena kao zelena površina javne namene, što bi trebalo da onemogući da se PDR-om na njoj definišu prostori stambeno-komercijalne namene. Gradske vlasti, ipak, nisu sasvim zanemarile postojanje primedbi, ali su ga iskoristile za druge svrhe, smatra naša sagovornica.
Stanari su nakon naredne sednice Komisije za planove krajem novembra pozvani na sastanak u Vladi Srbije, koji je bio podjednako razočaravajući. Po rečima Dinić, prisutni članovi Vlade nisu problemu prišli sa adekvatnom dozom ozbiljnosti za problem:
„Naših pet predstavnika je u Vladu išlo sa idejom da mi treba da objasnimo nešto što je neko propustio”, ali im je umesto toga rečeno da bi trebalo da „imaju razumevanja za državni projekat”.
Jedina mala pobeda postignuta institucionalnim sredstvima je doneto rešenje inspektora da se sa lokacije ukloni nelegalno postavljen građevinski kontejner.
U međuvremenu, lokaciju i građane koje stražare često obilazi ista crna škoda.
Investitor u objekte je Branislav Grujić, direktor firme Railway City d.o.o., angažovane na izgradnji železničke stanice „Beograd-Centar“, poznatije kao stanica „Prokop”. Grujić je u intervjuu za Nedeljnik izjavio da je pravo na zidanje na spornoj površini njegova firma stekla na osnovu ugovora o izgradnji železničke stanice, i pojasnio:
„Mi nemamo javno-privatno partnerstvo. Mi smo finansijeri i graditelji železničke stanice. Izgradimo stanicu i tog trenutka se nama prenosi ostatak ploče i ostatak parcele gde možemo da radimo nastavak našeg projekta, a to je poslovno-rezidencijalni centar“, Grujićev je citat iz intervjua na koji su iz udruženja stanara reagovali otvorenim pismom.
U ovom pismu oni postavljaju pitanje po kom zakonskom osnovu Grujićeva firma može da gradi zgradu železničke stanice i „dobije bilo šta za uzvrat od države, ako nije u pitanju javno privatno partnerstvo“, zašto ugovor firme Railway City sklopljen sa državom nije javno dostupan, „zašto se ne zna šta su tačno obaveze finsijera, g. Grujića i njegove kompanije registrovane za ovu priliku (Railway City d.o.o.), a šta obaveze Republike Srbije“. Stanari u pismu ističu i da u Elaboratu o tehničkim uslovima Građevinskog fakulteta, izrađenom za potrebe PDR-a, stoji da bi bi kopanje temeljnih jama za nove objekte na potpornom zidu klizne ravni imalo uticaj na postojeće objekte, te da ne može biti sumnje u štetnost planiranog zahvata.
„Pokretanje ovog klizišta biće tragedija bez presedana, biće ugroženi životi i imovina 2000 duša naselja Stjepan Filipović,“ stoji u otvorenom pismu zabrinutih stanara.
Umesto solitera, građani se zalažu za to da se zgrada CIP-a, niski objekat na spornoj parceli, pretvori u vrtić i da se ponovo pokrene mesna zajednica, za šta skupljaju potpise.
I.K.
