„Milićevo brdo, kao jedna od poslednjih zelenih oaza Beograda, na teritoriji opštine Palilula, na potezu između Višnjice, Lešća, Slanaca i Velikog sela, prirodno je stanište zaštićenim vrstama ptica, sisara i gmizavaca, a i prirodna je barijera štetnim isparenjima koja dolaze iz rafinerije u Pančevu“, za Mašinu navodi Nemanja Jovanović iz Ekomorfa.
Prema njegovim rečima, Milićevo brdo je poslednjih godina na udaru zbog nelegalne gradnje privatnih investitora.
„Priobalje kao i početak brda, uzurpirano je sa oko 60 nelegalno podignutih objekata, a poslednjih meseci na na meti i sam vrh brda“, kaže Jovanović.
U protekle dve godine, ekološko udruženje Ekomorf, partija Zeleno Levi Front i civilni deo društva u okviru inicijative „Odbranimo Milićevo brdo“, podneli su više od 60 krivičnih prijava za ilegalnu gradnju na brdu i u priobalju, Za Mašinu navodi Jovanović i dodaje da su prikupljani potpisi za istoimenu peticuju koja će uskoro biti podneta. Takođe je dobijena podrška studentske zajednice, alarmirana je šira javnost serijalom sa desetinama tekstova na ovu temu na više različitih medija, organizovana je akcija čišćenja jedne divlje deponije na brdu, a Ekomorf je i podneo zahtev Zavodu za zaštitu prirode za dobijanje statusa zaštićenog područja.
„Udruženje Ekomorf već mesecima prikuplja sredstva za sadnju na Milićevom brdu koja bi trebalo da se dogodi krajem marta, takođe se inicijativi pridružuje pokret Kreni Promeni, ove godine predajemo peticiju, a pokreće se i online peticija“, navodi Jovanović.
Javni interes – antonim i neprijatelj urbanističkom planiranju u Beogradu
Dok Ekomorf prikuplja sredstva za sadnju drveća, podsetimo na istraživanje BIRN-a koje je otkrilo da je Ministarstvo zaštite životne sredine dodelilo 20 miliona dinara organizacijama povezanim sa strankama na vlasti i fantomskim organizacijama, kao i udruženjima povezanim sa pomoćnikom ministra i članicom gradskog veća iz Novog Sada.
Podsetimo i da Beograđani danima protestuju zbog ograđivanja parka Ušće. Zborovi Novog Beograda i Zemuna smatraju da je u pitanju je „brutalni investitorski urbanizam kojim se planira potpuna devastacija parka prirode Ušće“, te da je planirani akvarijum „komercijalna uzurpacija jednog od najlepših gradskih parkova koja donosi buku, zagađenje i nepovratno uništavanje eko-sistema“, kao i da trošenje javnog novca na neodržive projekte služi za bogaćenje pojedinaca.
Sa druge strane, kada je u pitanju „ozelenjavanje“ glavnog grada, to se dešava nauštrb najugroženinih članova društva.
Radi izgradnje linijskog parka na Dorćolu, bagerima su porušeni domovi 12 članova romskih porodica, uključujući četvoro maloletne dece i dve bebe od četiri i sedam meseci, o čemu smo pisali na Mašini.
„Ignorisanjem obaveza normalizuje se bezakonje na štetu najsiromašnijih, koji uvek trpe najveće posledice urbanizma koji ne vodi računa o javnom interesu”, poručuje A11.
Kako smo ranije pisali na Mašini, stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i urbanizma godinama upozoravaju na to da je povećavanje izgrađenosti („betonizacija”) nauštrb zelenih i poroznih površina u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji životno ugrožavajuće za njegovo stanovništvo.
Zbog takve politike čitav centar glavnog grada je već jedno toplotno ostrvo, kao što je sredinom 2023. pokazao docent Ivan Simić, koji je izradio mapu toplotnih ostrva Beograda, o čemu možete više pročitati na Mašini.
A.G.A.
