U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu snage će odmeriti levičar Gabrijel Borić i desničar Hoze Antonio Kast.
Borić, bivši studentski lider i kandidat levičarske koalicije „Biraj dostojanstvo“ (Apruebo Dignidad), osvojio je 25%, dok Kast, advokat s krajnje desnice i kandidat Republikanske stranke (Partido Republicano), 28% glasova u prvom krugu izbora koji su se održali juče, javlja TeleSur.
Bivši studentski lider i kandidat levičarske koalicije Apruebo Dignidad Gabrijel Borić dobio je preko 25 odsto glasova, kandidat Partido Republicano Hoze Antonio Kast koji se pozicionira na krajnjoj desnici osvojio je 28 odsto glasova, što znači da će se dvojica kandidata suočiti u napetom drugom krugu koji se najavljuje za nešto više od tri nedelje.
Pored predsedničkih, održani su i regionalni i parlamentarni izbori. Na birališta je pozvano preko 15 miliona čileanaca i čileanki.
Hoze Antonio Kast u svom govoru nakon prvog kruga okrivio je „delikvente“ za socijalne probleme o Čileu, čime je aludirao na mnogobrojne ljude koji su učestvovali u masovnim demonstracijama od 2019. godine i koje su dovele do obaranja Ustava bivšeg čileanskog diktatora, generala Pinočea.
Gabriel Borić je u svom obraćanju biračima istakao značaj unapređenja javnih usluga, ukidanja političkih privilegija elite i jedinstva levice i centra u borbi protiv krajnje desničarskog kandidata. Borić je naglasio da će braniti ustavotvorni proces koji je počeo s masovnim protestima 2019. godine.
Borba za novi ustav
Ovogodišnji izbori su značajni, piše Peoples‘ Dispatch, jer nude čileancima još jednu priliku da konsoliduju svoje snage u borbi za novi ustav i protiv neoliberalnih politika koje su decenijama gušile veliki deo populacije Čilea.
Kako je Mašina pisala ranije, krajem 2019. godine stotine hiljada Čileanaca izašlo je na ulice da bi se pobunilo protiv poskupljenja javnog prevoza. Pravi uzrok nezadovoljstva bile su velike nejednakosti, ekonomska ugroženost znatnih segmenata stanovništva, niske plate i penzije, politička korupcija, loše stanje zdravstva, školstva i drugih javnih službi.
Veliki broj problema s vremenom je doveo do formulisanja jednog centralnog zahteva – promena ustava koji je na snazi još iz vremena Pinočeove diktature.
U maju ove godine izabrana je ustavotvorna skupština koja će pripremiti nov ustav. Veliki procenat mesta u ustavotvornoj skupštini osvojili su kandidati leve orijentacije, čak 30% mesta pripalo je nezavisnim kandidatima, od kojih su mnogi povezani s različitim društvenim pokretima.
Nova vlada, tokom svoje prve godine na vlasti, imaće odgovornost da organizuje referendum za usvajanje ili odbijanje teksta novog ustava. Ona će takođe će biti odgovorna za stupanje na snagu novog ustava nakon što bude ratifikovan na obaveznom narodnom glasanju tokom druge polovine 2022. Novi predsednik i novoizabrani poslanici će položiti zakletvu 11. marta 2022. godine.
A.J.
