Ivan Radanović

Živimo u planskoj ekonomiji: Spasimo planetu

Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode

Istorija kapitalizma je istorija sposobnosti država da ga zaštite od spoljnih i unutrašnjih pretnji, makar i obustavom tržišta. Od planiranog zastarevanja proizvoda do radikalnih antikovid mera, sistem pokazuje da nije ni prirodan ni spontan, što valja iskoristiti u korist ljudi i prirode

Nema neutralne tehnologije ili kako veštačka inteligencija produbljuje nejednakosti

U knjizi „Atlas veštačke inteligencije“, Kejt Kroford objašnjava zbog čega je ova tehnologija mnogo više od pukog alata. Iako se predstavlja kao čista tehnologija, radi se o planetarnoj strukturi zavisnoj od ogromne količine fosilnih goriva, minerala, jeftinog rada i ličnih podataka. Zbog kapitala potrebnog da se razvije i svetonazora koje naturalizuje, nužno služi interesima moćnih. Ukoliko se ne zauzda, ova snažna politička, ekonomska i kulturna sila će produbiti već nedopustive nejednakosti

U knjizi „Atlas veštačke inteligencije“, Kejt Kroford objašnjava zbog čega je ova tehnologija mnogo više od pukog alata. Iako se predstavlja kao čista tehnologija, radi se o planetarnoj strukturi zavisnoj od ogromne količine fosilnih goriva, minerala, jeftinog rada i ličnih podataka. Zbog kapitala potrebnog da se razvije i svetonazora koje naturalizuje, nužno služi interesima moćnih. Ukoliko se ne zauzda, ova snažna politička, ekonomska i kulturna sila će produbiti već nedopustive nejednakosti

Globus

Ćudi klimatskog konsaltinga: hoće li nam privatnici rešavati probleme?

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Dok države sve više poslova prepuštaju privatnicima, njene sposobnosti venu. Kada se ne radi, zaboravlja se i kako se radi. Ovo je ključno u susret klimatskim promenama, jer posao konsultanata nije da spasavaju svet nego da zarade. Zato demokratski izabrane vlade moraju ostati ključne, jer samo one imaju kapacitet da rešavaju kolektivne probleme

Foto: Marko Miletić / Mašina; auto, dunav, par

Da li je siromaštvo važnije od nejednakosti?

Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne preispituje odnose moći.

Po sadašnjim stopama ekonomskog rasta siromaštvo biti iskorenjeno za 230 godina, ali ćemo prvog bilijardera imati do kraja decenije. Nejednakosti su pitanje moći i zato su prvi i najvažniji problem. Bogataši vole diskurs siromaštva, jer ignoriše složenost problema i ne preispituje odnose moći.

Blokada naplatne rampe u Nišu

Vratimo utopiju u igru: prikaz knjige „Istorija kao bojno polje“ Enca Traversa

Bez utopija, društvo bulji u prošlost. Istorijsko sećanje odgovara na pitanje zašto živeti, šta menjati i oko čega se truditi. Zato mu se mora prići kritički jer će ga, u suprotnom, pobednici preoblikovati u predvidljiv tok događaja. Tada bi prošlost izgubila kontigentnost, budućnost socijalnu alternativu a društvo slobodu.

Bez utopija, društvo bulji u prošlost. Istorijsko sećanje odgovara na pitanje zašto živeti, šta menjati i oko čega se truditi. Zato mu se mora prići kritički jer će ga, u suprotnom, pobednici preoblikovati u predvidljiv tok događaja. Tada bi prošlost izgubila kontigentnost, budućnost socijalnu alternativu a društvo slobodu.

Demokratija je nemoguća u kapitalizmu

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

rafovi u prodavnici

Živeti bojkot, preživeti kapitalizam

Kao što su protesti i blokade povratili veru u političku moć, bojkot trgovaca vraća veru u ekonomsku moć. Zato bojkot treba podržati, ali i proširiti i ustaliti kao mehanizam ekonomske samozaštite. Pored društvenih, psiholoških i ekoloških prednosti, odricanje od suvišne kupovine je prilika da se preispita uloga tržišta u ključnom problemu današnjice – imperativu ekonomskog rasta

Kao što su protesti i blokade povratili veru u političku moć, bojkot trgovaca vraća veru u ekonomsku moć. Zato bojkot treba podržati, ali i proširiti i ustaliti kao mehanizam ekonomske samozaštite. Pored društvenih, psiholoških i ekoloških prednosti, odricanje od suvišne kupovine je prilika da se preispita uloga tržišta u ključnom problemu današnjice – imperativu ekonomskog rasta

Socijalna pravda nije milostinja ili kako nas pojmovi prevaspitavaju

Kapital zna svoj životni interes – sećamo li se mi svog? I da li znamo da ga imenujemo ili su nam i pojmovi nestali u opštoj otimačini u kojoj su društveno bogatstvo i moć pripali malom broju ljudi. Sve ovo razmatra ekonomista Ivan Radanović.

Kapital zna svoj životni interes – sećamo li se mi svog? I da li znamo da ga imenujemo ili su nam i pojmovi nestali u opštoj otimačini u kojoj su društveno bogatstvo i moć pripali malom broju ljudi. Sve ovo razmatra ekonomista Ivan Radanović.

Spasiti zajedničko ili kako smo se zaljubili u tržište

Istorija kapitalizma istorija je širenja tržišta nauštrb drugih mehanizama kretanja vrednosti. Sve brojnije posledice tog trenda traže razumevanje ljubavi prema tržištu i privatnoj svojini, kao i povratak deljenju i zajedničkom, bez čega nema održive budućnosti.

Istorija kapitalizma istorija je širenja tržišta nauštrb drugih mehanizama kretanja vrednosti. Sve brojnije posledice tog trenda traže razumevanje ljubavi prema tržištu i privatnoj svojini, kao i povratak deljenju i zajedničkom, bez čega nema održive budućnosti.

Kako nam je „prodat“ ekonomski rast

Iako ekonomski rast zvuči zdravorazumski, radi se o iznenađujuće mladom konceptu koji je, kao hegemona ideja današnjice, postala ključni činilac ekološkog i društvenog sunovrata. Slamanje te hegemonije zahteva problematizaciju ekonomskog rasta kao ideje, ali i njegove uloge u dinamici moći.

Iako ekonomski rast zvuči zdravorazumski, radi se o iznenađujuće mladom konceptu koji je, kao hegemona ideja današnjice, postala ključni činilac ekološkog i društvenog sunovrata. Slamanje te hegemonije zahteva problematizaciju ekonomskog rasta kao ideje, ali i njegove uloge u dinamici moći.

Todor Kuljić

U prilog antikapitalizmu — Antiautobiografija Todora Kuljića

Autobiografije poput onih Vinstona Čerčila, Alberta Špera ili Dobrice Ćosića su važan alat uređivanja prošlosti, u čemu desnica prednjači. Todor Kuljić u Antiautobiografiji kombinuje brojne discipline kako bi opisao kontekst i potencijal levice danas.

Autobiografije poput onih Vinstona Čerčila, Alberta Špera ili Dobrice Ćosića su važan alat uređivanja prošlosti, u čemu desnica prednjači. Todor Kuljić u Antiautobiografiji kombinuje brojne discipline kako bi opisao kontekst i potencijal levice danas.

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs