U 2025. godini, bogatstvo milijardera poraslo je za više od 16 odsto i dostiglo rekordnih 18,3 biliona dolara, navodi se u izveštaju. To predstavlja stopu rasta tri puta veću od prosečnog godišnjeg rasta u prethodnih pet godina. Od 2020. godine, bogatstvo milijardera poraslo je za 81 odsto. U isto vreme, siromaštvo širom sveta nastavlja da raste.
Gotovo polovina svetske populacije (48 odsto), odnosno 3,83 milijarde ljudi, živi u siromaštvu. Prema zvaničnim podacima, siromaštvo u Africi ponovo raste. Većina sveta preživljava sa svega nekoliko dolara dnevno, a svaka četvrta osoba gladuje zbog nedostatka pristupa hrani.
Oksfam povezuje rastuću nejednakost sa kontrolom koju milijarderi imaju nad politikama. Prema navodima izveštaja, milijarderi su više od 4.000 puta češće na političkim funkcijama nego obični građani.
Kao primer navodi se izbor američkog predsednika Donalda Trampa. Nakon izbora u novembru 2024, bogatstvo milijardera raslo je tri puta brže nego u prethodnih pet godina. „Potezi Trampove administracije, uključujući zalaganje za deregulaciju i podrivanje sporazuma o povećanju poreza na dobit korporacija, išli su u korist najbogatijima širom sveta“, piše u izveštaju.
U oktobru 2025. godine, najbogatiji čovek na svetu i bivši bliski saradnik predsednika Trampa, Ilon Mask, postao je prva osoba čije je bogatstvo premašilo pola biliona dolara. Tokom Trampove predizborne kampanje, Mask je građanima delio čekove od milion dolara, čime je faktički kupovao glasove.
U 2024. godini, svaki šesti dolar koji su potrošili svi kandidati, stranke i politički komiteti u SAD poticao je iz donacija 100 milijarderskih porodica.
Pored direktnog podmićivanja, klasa milijardera utiče na politički život i kroz vlasništvo nad medijima.
„Više od polovine najvećih medijskih kompanija u svetu u vlasništvu je milijardera, a devet od deset najvećih društvenih mreža vodi svega šest milijardera. Osam od deset najvećih kompanija u oblasti veštačke inteligencije – koje se preklapaju sa medijskim kompanijama – takođe je u rukama milijardera, pri čemu samo tri kompanije kontrolišu gotovo 90 odsto tržišta generativnih AI četbotova“, navodi se u izveštaju.
Uprkos ovoj ogromnoj moći, osiromašeni i potlačeni ljudi nastavljaju da se bune protiv nejednakosti, piše Oksfam. Ovi protestni pokreti, od Kenije do Irana, suočavaju se sa brutalnom represijom i obračunima vlasti. Istovremeno, bes građana se preusmerava ka migrantima i drugim žrtvenim jarcima, naglašava se u izveštaju.
Oksfam svoj izveštaj završava nizom predloga javnih politika za koje tvrdi da bi mogle da ublaže rastuću nejednakost u društvu. Među njima su: oporezivanje bogatih, regulisanje političkog lobiranja, zabrana finansiranja izbornih kampanja od strane bogatih pojedinaca, usvajanje zakona koji garantuju nezavisnost medija, regulacija medijskih kompanija radi veće transparentnosti algoritama, kao i zaštita slobode govora uz sprečavanje sadržaja koji targetira migrante, žene i druge marginalizovane grupe.
A.M.
