Tehnološki napredak ipak doprinosi povećanju nejednakosti?

Međunarodna organizacija rada u najnovijem izveštaju o zaposlenju ukazuje na povećanje nejednakosti jer udeo radnog prihoda stagnira, a veliki deo mladih ostaje van zaposlenja, obrazovanja ili obuke. Izveštaj pokazuje spori napredak prema ključnim Ciljevima za održivi razvoj kako se približava rok za 2030. godinu.

Međunarodna organizacija rada u najnovijem izveštaju o zaposlenju ukazuje na povećanje nejednakosti jer udeo radnog prihoda stagnira, a veliki deo mladih ostaje van zaposlenja, obrazovanja ili obuke. Izveštaj pokazuje spori napredak prema ključnim Ciljevima za održivi razvoj kako se približava rok za 2030. godinu.

Klaudija Goldin

Rodna ekonomistkinja Klaudija Goldin dobitnica Nobelove nagrade

Profesorka ekonomije sa Harvarda Klaudija Goldin dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada.

Profesorka ekonomije sa Harvarda Klaudija Goldin dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za ekonomiju za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada.

Svaki drugi stan je bez instalacije za grejanje, saznajemo iz nove publikacije zavoda za statistiku

Problem sa grejanjem, pa i energetsko siromaštvo kao takvo, mogao bi da bude rešen ulaganjem u savremene javne servise, ali umesto toga, državni vrh priča bajke o rastu životnog standarda.

Problem sa grejanjem, pa i energetsko siromaštvo kao takvo, mogao bi da bude rešen ulaganjem u savremene javne servise, ali umesto toga, državni vrh priča bajke o rastu životnog standarda.

Rešenje problema modne industrije zahteva zaštitu i radnih prava i životne sredine

Da bi reorganizacija modne industrije imala pravedan ishod, neophodno je poći od ispravljanja istorijski nasleđenih nepravdi koje još uvek drže zemlje Globalnog Juga u neravnopravnom položaju u odnosu na ostatak sveta.

Da bi reorganizacija modne industrije imala pravedan ishod, neophodno je poći od ispravljanja istorijski nasleđenih nepravdi koje još uvek drže zemlje Globalnog Juga u neravnopravnom položaju u odnosu na ostatak sveta.

Milostinja ili odšteta: kako će kolonijalne zemlje globalnom jugu kompenzovati ekonomske posledice klimatskih promena?

Da li će razvijene zemlje pristati da počnu da plaćaju odštetu siromašnijima za gubitke i štetu koje potonji trpe od klimatskih promena – i da li će se to zvati „pomoći“ ili odštetom – ključna su pitanja na aktuelnom dvadesetsedmom Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP27.

Da li će razvijene zemlje pristati da počnu da plaćaju odštetu siromašnijima za gubitke i štetu koje potonji trpe od klimatskih promena – i da li će se to zvati „pomoći“ ili odštetom – ključna su pitanja na aktuelnom dvadesetsedmom Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP27.

Pandemija COVID-19 produbljuje stare i stvara nove nejednakosti u zdravlju

Podaci nesumnjivo pokazuju da negativne posledice globalne zdravstvene i prateće ekonomske krize nisu ravnomerno raspoređene među članovima društva i da su najteže pogodile najmarginalizovanije kategorije stanovništva.

Podaci nesumnjivo pokazuju da negativne posledice globalne zdravstvene i prateće ekonomske krize nisu ravnomerno raspoređene među članovima društva i da su najteže pogodile najmarginalizovanije kategorije stanovništva.

Privatni avioni i aerozagađenje: Tejlor Svift, Džej-Zi, Stiven Spilberg i Kim Kardašijan na listi najvećih zagađivača od početka godine

Društvene nejednakosti između bogatih i siromašnih ogledaju se i kroz disproporcionalno veće učešće bogatih u proizvodnji zagađenja, što posebno dolazi do izražaja na primeru upotrebe privatnih aviona.

Društvene nejednakosti između bogatih i siromašnih ogledaju se i kroz disproporcionalno veće učešće bogatih u proizvodnji zagađenja, što posebno dolazi do izražaja na primeru upotrebe privatnih aviona.

Dan zaštite životne sredine u senci vojnih sukoba i energetske krize

Ujedinjene nacije i ekološke organizacije će petog juna obeležiti Dan zaštite životne sredine, upozoravajući na to da vreme za zaštitu života na zemlji čovečanstvu curi kroz prste

Ujedinjene nacije i ekološke organizacije će petog juna obeležiti Dan zaštite životne sredine, upozoravajući na to da vreme za zaštitu života na zemlji čovečanstvu curi kroz prste

Nezaposlenost širom sveta se ne smanjuje, pokazuje izveštaj Međunarodne organizacije rada

Broj nezaposlenih na svetu će i ove godine biti veći nego pre pandemije, a nejednakosti se povećavati, ocenjuje se u izveštaju o globalnim trendovima u zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. godinu.

Broj nezaposlenih na svetu će i ove godine biti veći nego pre pandemije, a nejednakosti se povećavati, ocenjuje se u izveštaju o globalnim trendovima u zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. godinu.

Najnoviji izveštaj o nejednakostima potvrđuje da sistem radi za bogate

World Inequality Report 2022, studija raspodele globalnog bogatstva u poslednje dve decenije, pokazuje da siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama najbogatijih 10% čak 76% bogatstva.

World Inequality Report 2022, studija raspodele globalnog bogatstva u poslednje dve decenije, pokazuje da siromašnija polovina svetske populacije ima samo 2% globalnog bogatstva dok je u rukama najbogatijih 10% čak 76% bogatstva.

Evropska konfederacija sindikata zahteva značajno povećanje minimalne zarade

Kao odgovor na decenijski rast nejednakosti u platama Evropska konfederacija sindikata zahteva značajno povećanje minimalne zarade i zabranu pristupa kompanijama javnom novcu koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.

Kao odgovor na decenijski rast nejednakosti u platama Evropska konfederacija sindikata zahteva značajno povećanje minimalne zarade i zabranu pristupa kompanijama javnom novcu koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.

Danas je Svetski dan dostojanstvenog rada

Posledice pandemije po radničku klasu, nedostatak dostojanstvenih radnih mesta i štrajkačke aktivnosti u raznim delovima sveta obeležavaju ovogodišnji Svetski dan dostojanstvenog rada.

Posledice pandemije po radničku klasu, nedostatak dostojanstvenih radnih mesta i štrajkačke aktivnosti u raznim delovima sveta obeležavaju ovogodišnji Svetski dan dostojanstvenog rada

Žene u informativnim medijima isključene sa pozicija moći

U Srbiji su žene u visokim procentima zastupljene među studentima novinarstva i zaposlenima u medijima, a probijaju se i na mesta urednica redakcija, ali najčešće ostaju uskraćene za najviše pozicije – mesta glavnih urednika, pokazuju rezultati istraživanja.

U Srbiji su žene u visokim procentima zastupljene među studentima novinarstva i zaposlenima u medijima, a probijaju se i na mesta urednica redakcija, ali najčešće ostaju uskraćene za najviše pozicije – mesta glavnih urednika, pokazuju rezultati istraživanja.

MOR: Oporavak od COVID-19 nije samo zdravstveno pitanje, treba prevazići ozbiljne štete za ekonomije i društva

„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

„Bez odlučnih i ciljanih napora da se ubrza otvaranje pristojnih radnih mesta, podrže najugroženiji članovi društva i oporave najteže pogođeni ekonomski sektori, ekonomski efekti pandemije mogli bi trajati godinama uz rast nejednakosti i siromaštva“, upozorava generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Izvor: World Bank Photo Collection / Flickr

Matković: predlaganje solidarnog poreza nije znak promene politike MMF-a

Iako je MMF nedavno pozvao na uvođenje solidarnog poreza, većina MMF-ovih kredita podstiče mere štednje komentariše Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka.

Iako je MMF nedavno pozvao na uvođenje solidarnog poreza, većina MMF-ovih kredita podstiče mere štednje komentariše Aleksandar Matković sa Instituta ekonomskih nauka.

„Ko ima, daće mu se“ – bliži li se kraj decenijama poreske nepravde?

Dok je od početka pandemije desetine miliona ljudi palo u krajnju bedu, milijarderi su najbolje dokazali istinitost tumačenja da je „svaka kriza prilika“ – bar za njih. Ipak, svedočimo i prvim nagoveštajima da bi težina krize mogla da natera vlade razvijenih država da preispitaju poreske olakšice za najbogatije koje poslednje četiri decenije doprinose rastu nejednakosti.

Dok je od početka pandemije desetine miliona ljudi palo u krajnju bedu, milijarderi su najbolje dokazali istinitost tumačenja da je „svaka kriza prilika“ – bar za njih. Ipak, svedočimo i prvim nagoveštajima da bi težina krize mogla da natera vlade razvijenih država da preispitaju poreske olakšice za najbogatije koje poslednje četiri decenije doprinose rastu nejednakosti.

Pandemija plus kapitalizam jednako glad

Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.