U većini zemalja Evropske unije porastao je jaz u zaradama između najbogatijih i najsiromašnijih, pokazuje novi izveštaj koji je objavio Evropski sindikalni institut, nezavisni istraživački institut Evropske konfederacije sindikata.
Nakon objavljivanja izveštaja EKS pozvala je EU da što pre donese najavljenu Direktivu o minimalnim platama i kolektivnom pregovaranju i preduzme energične mere kako bi se nejednakosti smanjile, prenosi UGS Nezavisnost.
Opširan dokument u čijoj izradi je učestvovalo 21 istraživač i istraživačica pokazuje da se od 2010. do 2019. godine nejednakost plata povećala u 14 od ukupno 27 država članica EU. Jaz između plata najviše je porastao u Mađarskoj, Španiji i Belgiji.
Prema autorima i autorkama publikacije prigodnog naslova „Nejednaka Evropa“ povećanje nejednakosti plata rezultat je smanjenja udela radnika obuhvaćenih kolektivnim ugovorima, odnosno posledica pada ili zamrzavanja relativne vrednosti minimalnih zarada.
Evropska konfederacija sindikata poziva države članice EU da tzv. prag pristojnosti zakonom garantovane plate podignu na najmanje 60% medijalne plate i 50% prosečne plate, javlja UGS Nezavisnost. Najveća evropska sindikalna centrala, takođe, zahteva da se zabrani pristup javnom novcu kompanijama koje odbijaju kolektivno pregovaranje ili raskidaju kolektivne ugovore.
EU je sve dalje od ekonomije koja radi za ljude, izjavila je zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč:
„Jasno je da su politike vođene na nivou EU i na nacionalnim nivoima tokom poslednje decenije povećale nejednakosti na štetu mnogih radnika. Direktori mogu da priušte više luksuza, dok se milioni zaposlenih muče da plate račune za grejanje, moraju da jedu hranu lošijeg kvaliteta i primorani su da se zadužuju da bi plaćali kiriju”, prenosi izjavu Linč UGS Nezavisnost.
Prema zamenici generalnog sekretara EKS Direktiva EU o minimalnim platama je šansa da se isprave greške iz prošlosti i osigura da milioni zaposlenih i njihovih porodica više ne žive u siromaštvu.
A.J.
