Prema projekcijama Međunarodne organizacije rada preti opasnost da će demografske nejednakosti i siromaštvo nastaviti da rastu i nakon pandemije COVID-19, odnosno da će svet oskudevati u broju dostojanstvenih radnih mesta.
Rast nejednakosti prati protekle četiri decenije neoliberalizacije kapitalizma. Udeo pripadnika nižih društvenih klasa u ukupnom bogatstvu sveta sve brže opada. Od 2015. godine najbogatijih 1% ljudi poseduje više bogatstva od preostalih 99%. Razvijene zemlje danas se nalaze na nivoima nejednakosti koji su vrlo bliski enormnim nejednakostima s kraja 19. veka, a ukoliko se nešto značajno ne promeni u narednom periodu vrlo brzo bi mogle da preteknu te nivoe, pisao je ekonomista Toma Piketi još 2014. godine.
Očekivano, u političko-ekonomskom okruženju koje je usmereno na interese imućnih pandemija COVID-19 najviše pogađa radničke klase. Više od 200 miliona radnih mesta je izgubljeno zbog pandemije, a dodatnih stotinu miliona je još uvek ugroženo. Veliki broj nezaposlenih napušta tržište rada.
„Globalno tržište rada je u problemu. Vlade nisu adekvatno regulisale sferu rada i izgubile su iz vida postizanje pune zaposlenosti. Rad je još nesigurniji nego što je bio pre pandemije, a to zahteva promenu pravila kako bi ljudi bili zaštićeni od sve veće eksploatacije i sve veće nesigurnosti”, poručuju iz Međunarodne konfederacije sindikata povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada.
Međunarodna konfederacija sindikata se aktivno zalaže za otvaranje 575 miliona radnih mesta širom sveta i formalizovanje najmanje polovine neformalnih poslova do 2030.
Pored radnih mesta ugroženi su zdravlje, pa čak i život mnogih radnica i radnika širom sveta. Podsećamo da prema podacima Međunarodne organizacije rada i Svetske zdravstvene organizacije 19 faktora rizika povezanih sa radom uzrokuje 2 miliona smrtnih slučajeva godišnje.
S druge strane poražavajućih statistika radnice i radnici se širom sveta organizuju i bore za bolje uslove rada i kvalitet života.
Dan pre Svetskog dana dostojanstvenog rada Nacionalni sindikat u industriji metala Južnoafričke Republike proglasio je štrajk s neodređenim trajanjem. Sindikat zahteva povećanje plata od 8% ove godine i od 2% uz korekciju prema stopi inflacije naredne dve godine.
Samo prošlog meseca, prema izveštavanju portala Radnička prava, 30 hiljada sanitarnih radnika je stupilo u štrajk u indijskoj državi Bihar. Vozači luke Bejrut nastavili su štrajk zahtevajući povećanje plata. Zbog nedostatka podrške sindikata i nesaradljivosti države medicinske sestre u više danskih bolnica stupile su u štrajk. U Šri Lanci su radnici i mladi organizovali proteste protiv novog zakona o vanrednim situacijama koji vide kao instrument represije.
A.J.
