Dan pobede nad fašizmom u Zapadnoj Evropi obeležava se 8. maja, budući da je kapitulacija Nemačke u Drugom svetskom ratu stupila na snagu 8. maja u 23.01 po srednjeevropskom vremenu.
U Rusiji je tada već bio 9. maj, zbog čega se u toj državi, ali i drugim zemljama među kojima je i Srbija, Dan pobede obeležava 9. maja.
Polarizacija između pobednika u Drugom svetskom ratu intenzivirana je, smatra politikolog Filip Balunović, sa početkom rata u Ukrajini.
„Tu se sada prave nove polarizacije na Rusiju sa jedne strane i na neki liberalni Zapad sa druge strane. Već je godinama unazad govor o liberalnim i neliberalnim režimima, kao da je liberalni režim jedini onaj koji je ispravan, a svaki drugi koji ne nosi sa sobom sto posto onoga što je u liberalnom socioekonomskom i političkom modelu predviđeno, kao da su svi drugi režimi u startu nelegitimni”, navodi on.
Politikolog objašnjava da je u takvom kontekstu jako malo prostora za slučajeve poput genocida u Gazi, koji, kako kaže, presecaju ono što su dominantne linije podele danas u geopolitičkom kontekstu.
„Zbog toga se javljaju ne samo šumovi, nego međusobno kontradiktorne tendencije, sa jedne strane antifašizam kao nekakva tekovina iza koje će manje-više stati svi, makar nominalno ili makar deklarativno, od Viktora Orbana i Đorđe Meloni, čak Salvinija i Trampa, do Putina i Makrona i tako dalje”, navodi Balunović.
Svake godine je, navodi, sve manje jasno šta znači obeležavanje Dana pobede i to dva dana.
„Oni su svi deklarativno antifašisti i važan im je taj Dan pobede ili ti Dani pobede, ali sa druge strane njihove prakse i ponašanje u datom istorijskom trenutku ne odgovaraju onome što oni deklarativno obeležavaju 8. i 9. maja”, zaključuje i dodaje da se zato „neprijatne istine” iz aktuelnog trenutka ostavljaju po strani jer je, kako smatra, svima njima najlakše da proslave ta dva dana i „samo da kažu da su antifašisti, bez toga da se, zaista, obračunavaju sa fašizmom ili, još bolje rečeno, sa fašizmima savremenog doba”.
Napominje da je, po njemu, zbog svega toga, obeležavanje Dana pobede izgubilo jedinstven značaj i, kako kaže, može služiti kao nekakav predmet ili kao neka orijentacija za koju „ne možemo nužno znati šta ona u suštini i praktično predstavlja”.
O Gazi ne možemo da govorimo slobodno zbog opsednutosti samo „jednim lošim momkom”
Uprkos političkim i geopolitičkim dešavanjima poput genocida u Gazi, napada na Iran, ubijanju civila i u Libanu, kidnapovanje predsednika Madura koj, kaže Balunović, „tresu čitav svet i koja odnose desetine hiljada života i prave stotine miliona ljudi izbeglicama” – fokus javnog mnjenja u Zapadnoj Evropi i dobrim delom u Americi, navodi, i dalje se svodi samo „na jednog lošeg momka koji se zove Putin”.
„Da je on loš momak to je, naravno, evidentno, ali da li je jedini loš momak ili da li je najgori loš momak, toj raspravi nema mesta u zapadnoj javnosti”, navodi Balunović i dodaje da je očigledno da se umanjuje značaj Sovjetskog Saveza u svetlu „histerije koja i do dana današnjeg vlada kada je reč o Rusiji i Ukrajini”.
Napominje da se odgovor na pitanje zašto ne možemo da govorimo o Gazi „slobodno, glasno i oštro” kao što govorimo o Ukrajini, krije u toj jednoj opsednutosti.
„Zapravo se napravila jedna linija političke ili geopolitičke podele i šta god da se dešava okolo, ta linija političke podele ne sme da se ugrozi”, zaključuje.
Cela ta atmosfera, smatra, čini obeležavanje Dana pobede, „manje važnim”. Umesto rasprava o tome ko je bio na kojoj strani, važnije je, kaže, da se fokusiramo na to „koji su to oblici reinkarnacije fašizma danas” i da, navodi, pokušamo da „probijemo te barijere koje se u, takozvanom, slobodnom svetu nameću i koje su sve snažnije i sve prisutnije”.
D.S.
