Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle nedelje predložio da pojedinci i firme koji su prosperirali tokom pandemije koronavirusa plate solidarni porez.
Sredstva prikupljena dodatnim oporezivanjem najbogatijih mogla bi biti iskorišćena za umanjivanje društvenih nejednakosti koje je pogoršala ekonomska i zdravstvena kriza, izjavio je prošle nedelje predstavnik MMF-a Vitor Gaspar.
Podsetimo, najbogatiji su obilato profitirali od početka pandemije. Oxfam je krajem januara objavio da je samo bogatstvo deset najbogatijih muškaraca na svetu protekle godine poraslo za 540 milijardi američkih dolara.
Predstavnici Oxfama su istovremeno tvrdili da je u pitanju novac koji bi mogao da podmiri troškove nabavke vakcina za čitavo čovečanstvo ili spreči osiromašenje koje aktuelno izaziva pandemija.
Istovremeno, Svetska banka je krajem januara iznela nove prognoze o rastu broja najsiromašnijih.
Dok je pre nekoliko meseci ocenjivala da će se do kraja 2020. između 88 i 115 miliona ljudi po prvi put naći u statusu ekstremnog siromaštva, po svežim prognozama broj onih koji preživljavaju sa manje od 1.9 dolara dnevno će usled pandemije narasti za između 119 i 124 miliona.
Gaspar je izjavio i da bi uvođenje privremenog poreza ohrabrilo najpogođenije u aktuelnoj krizi i pozitivno uticalo na društvenu koheziju, zbog čega ga je preporučio i zemljama u kojima nije detektovana kriza javnih finansija.
Predstavnici krupnog kapitala su u međuvremenu kritikovali ovaj predlog kao maglovit, nepraktičan i neosnovan, pozivajući se upravo na to da on ne bi bio usmeren na rešavanje krize javnih finansija, barem ne u bogatim zemljama.
Predlog MMF-a može delovati kao znak promene politika ove međunarodne finansijske institucije. Takve promene ne bi bile neobične u okolnostima u kojima je, pored stabilno rastuće nejednakosti, i prosečno siromaštvo na svetu u porastu, i to prvi put u 20 godina.
Aleksandar Matković, istraživač u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, međutim, konstatuje da se taj predlog ne može tumačiti kao promena politike MMF.
Sa jedne strane, ova inicijativa ne odstupa toliko od prakse dela organizacije.
Kako Matković navodi, MMF je i ranije skretao pažnju na socijalne probleme, a pojedini departmani su objavljivali i analize za koje bi se reklo da su ih pisali iskreni protivnici kapitalizma.
U takve spada nedavno objavljena studija o ubrzavanju globalne monopolizacije, odnosno koncentracije tržišne moći i kartelizacije, tokom pandemije, što su teme kojima su se bavili Marks i marksisti. Matković dodaje da je MMF čak i napadao flat oporezivanje kod zemalja u razvoju.
„Međutim, većina prethodnih, pa čak i novih MMF-ovih kredita podsticali su i i dalje podstiču klasične mere štednje koje se mogu manifestovati kroz rezanje troškova zdravstva, penzija, itd.”
U pitanju je, objašanjava Matković, a prema podacima Oksfama, 76 od 91 sporazuma sklopljenih samo u periodu od marta do oktobra 2020. godine.
„Dok u očima MMF-a mere štednje mogu smanjiti nejednakost između javnog i privatnog sektora (koji se gleda kao generator rasta) u slučaju pandemije to postaje kontraproduktivno ako režete zdravstveni sektor.”
Prema Matkoviću ponovni naglasak na smanjenju nejednakosti govori o strahu od neposrednih društvenih nemira, što se i pominje u izveštaju MMF-a i iz 2020. i 2021. godine.
Matković ukazuje i na to da su mere štednje u skladu i sa onim što se zapravo govorilo u toku sastanaka sa našom vladom u oktobru 2020. godine i januaru 2021. Kako navodi, mi smo jedna od retkih zemalja koje se nisu obratile za pomoć MMF-u, ali svakako prolazimo kroz tzv. „Policy Coordination Instrument”, program savetovanja naše vlade:
„Jačanje korporativnog upravljanja javnim preduzećima poput EPS-a privatizacija Komercijalne banke i Petrohemije, stanje poreske administracije i razvoj tržišta kapitala su bile konkretne tačke ovog sastanka. Jačanje privatnog sektora i strukturne reforme su bile, dakle, dominantna tema i to nas sigurno čeka ove godine, iako je neizvesno da li će efekti toga biti dovoljni da osiguraju rast ili bar nekakvu društvenu stabilnost.”
I.K.
