Jesen pandemijom koronavirusa obeležene 2020. donosi podatke o ostvarenju turobnih procena sa početka godine: broj gladnih i neuhranjenih ljudi širom sveta dramatično je porastao. Po aktuelnim procenama i globalno siromaštvo će se uvećati prvi put od 1998. godine. Ipak, glad na svetu i dalje može da bude iskorenjena pravednijom raspodelom egzistencijalnih resursa.
Često citirani izvršni direktor Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija nije jedini koji je konstatovao da se svet suočava sa smešom ekonomske krize, klimatskih promena, jačanja vojnih sukoba i prepreka u dostavljanju humanitarne pomoći, koja bi mogla dovesti do epidemije gladi biblijskih razmera.
Oxfam je još sredinom godine objavio procene da će krajem godine od gladi posredno uzrokovane pandemijom koronavirusa umirati 12.000 ljudi dnevno. Kako se navodi u saopštenju iz jula, usled pandemije će se pogoršati uslovi u područjima u kojima stanovništvo već gladuje, te buknuti nova žarišta bede. Po tadašnjoj proceni Svetskog programa za hranu broj gladnih će do kraja 2020. porasti na 270 miliona, što je 82% više nego 2019.
Sveži podaci potvrđuju proletnje bojazni. Skorašnja analiza američkih statističkih zavoda i Ministarstva poljoprivrede, primera radi, pokazuje da se i u vodećoj svetskoj ekonomiji u odnosu na 2019. godinu utrostručio mereni nivo gladi u domaćinstvima. Naime, procenat domaćinstava koja prijavljuju da „povremeno nemaju šta da jedu“ je skočio sa 3.7 na 10% u proseku, odnosno 19% i 17% kada su u pitanju afroamerička i latino domaćinstva. Istovremeno je čak (sic!) 14 puta porastao broj dece koja su ponekad gladna.
Posledice pandemije će još teže pogoditi hronično najugroženija područja kakva su Jemen, Kongo, Avganistan, Sudan, Južni Sudan, Venecuela, Sirija, Haiti i zemlje zapadne Afrike, u kojima živi oko 65% gladnih na svetu.
Samo u Venecueli već gladuje blizu deset miliona ljudi, a u zemljama kao što su Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija, Niger, Nigerija i Senegal broj gladnih u proteklih deset godina raste najbrže na svetu. Taj broj je i pre pandemije dostizao 13.4 miliona, dok je 93 miliona osoba bilo granici gladovanja.
Po proceni Oxfama, u nova područja u riziku od gladi spadaju na prvom mestu Brazil, Indija i Južna Afrika.
U Indiji je, primera radi, 2019. godine već 14.5% stanovništva, odnosno čitavih 195 miliona ljudi, bilo neuhranjeno usled ekonomske nejednakosti, nedovoljnog ulaganja u ruralne oblasti (u kojima živi 70% stanovništva Indije), slabosti sistema socijalne zaštite i klimatskih promena. Kada je krajem marta Indija uvela tronedeljni lockdown, bez posla je po procenama međunarodnih organizacija ostalo oko 40 miliona ljudi.
Najugroženiji žene, mladi i migranti
Podsetimo, Međunarodna organizacija rada (MOR) je u istom periodu objavila da je na globalnom nivou izgubljeno oko 305 miliona zaposlenja sa punim radnim vremenom, zbog čega će se oko pola milijarde ljudi naći ispod granice siromaštva.
Najugroženiji su, kao i obično, žene, mladi i migranti. Po podacima MOR-a, čak tri četvrtine mladih odraslih ljudi, i ukupno 61% radnika širom sveta zaposleno je u neformalnoj ekonomiji, što ih čini posebno ranjivim u sadašnjim okolnostima.
Predsednik Svetske banke je nedavno objavio da je tokom pandemije oko 100 miliona ljudi palo ispod granice ekstremnog siromaštva, a po aktuelnim procenama siromaštvo na svetu će porasti prvi put od 1998, (pobijajući na dramatičan način jedan od osnovnih argumenata neoliberala o najboljem od svih društvenih sistema).
To se moglo pretpostaviti i iz prethodnog, junskog izveštaja MMF-a (septembarski nije publikovan do objavljivanja ovog teksta) koji je na globalnom nivou predviđao negativan ekonomski rast od 4.9%, uzevši u obzir da, po podacima Međunarodnog instituta za prehrambene politike (International Food Policy Research Institute), između 14 i 22 miliona ljudi sklizne u ekstremno siromaštvo za svaki izgubljeni procenat ekonomskog rasta na globalnom nivou.
Procenjeni rast za narednu godinu je prepolovljen, sa oko 11% koliko se predviđalo u januaru 2020. na svega 5.4%. Ekonomskog sunovrata je pošteđeno samo nekoliko nacionalnih ekonomija na svetu, poput kineske. (Već pomenute Sjedinjene Države preživeće ove godine pad ekonomije od 8 procenata.)
Privredni kolaps i rast siromaštva neposredno uzrokovane merama protiv širenja pandemije koronavirusa ubrzavaju i sve ozbiljnije posledice klimatskih promena, uključujući obimne požare, poplave i (zbilja biblijske) nezapamćene najezde skakavaca.
Za gladno i stanovništvo u riziku od gladi je ipak možda najgora vest rastuća nejednakost, u okviru koje sada još ređi egzistencijalni materijalni resursi postaju još nedostupniji siromašnijem delu čovečanstva.
Po podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, prosečne cene hrane na svetu su rasle tokom juna, jula i avgusta. U SAD su cene hrane (naročito mesa i jaja) u aprilu zabeležile čak najveći skok u poslednjih pola veka. U Kini, već pomenutoj po manjim teškoćama za nacionalnu ekonomiju, su ipak nastupile teškoće za kupce – cene hrane su u avgustu skočile za 11%, dok je svinjetina čak 53% skuplja nego lane.
Dramatično su poskupele i žitarice – u Južnom Sudanu, jednom od glađu najteže pogođenih područja na svetu, cene osnovnih žitarica su porasle oko 50%, u Keniji 60%, u Nigeriji 30%, dok su se u Sudanu utrostručile. Ukupno uzev, prosečne cene pšenice na svetu porasle su 15%, a pirinča 12%.
Zaseban problem predstavlja uvećana nedostupnost zdrave hrane, koju uzrokuje kako rast cena, tako i otežana dostava humanitarne pomoći, te i manje upadljivi fenomeni, poput zatvaranja škola i školskih kuhinja. Upravo potonje je doprinelo rastu gladi i neuhranjenosti siromašne dece i u razvijenim zemljama, uključujući i vodeće ekonomije poput Britanije, Nemačke, i po rastu broja neuhranjene dece već pomenutih Sjedinjenih Država.
Procenjuje se da je oko milijardu dece širom sveta na ovaj način ostalo uskraćeno za zdrave obroke, a da je zbog posledica skoka cena porastao rizik od gladi za 821 milion ljudi u zemljama u razvoju koji već troše većinu prihoda na hranu. Podsetimo, polovina ljudi na svetu je i pre pandemije preživljavala sa manje od 5.5$ dnevno, a najveći procenat prihoda na hranu troše upravo siromašni.
Izopačeni mehanizmi raspodele
Oni na vrhu društvene lestvice u međuvremenu neometano profitiraju.
Naime, ne samo što je Džef Bezos za vreme pandemije postao prvi trilioner, već je, po Oxfamovim podacima, osam najvećih prehrambenih kompanija od januara do jula 2020. isplatilo akcionarima 18 milijardi dolara, odnosno čak deset puta više novca nego što su Ujedinjene nacije tražile u prvobitnom apelu za prevenciju gladi uzrokovane pandemijom.
Na ovu dramatičnu statistiku sumorno se nadovezuju podaci o tome da se ogromna količina hrane koja ne bude prodata po željenoj ceni baca. Tako se samo u SAD u đubre šalje čak trećina hrane koja dospe u prodavnice, odnosno hrana u vrednosti od (sic!) 161 milijarde dolara na godišnjem nivou. Kako komentariše magazin Intercept, to je dvostruko više nego što federalna vlada troši na sve prehrambene subvencije zajedno.
Ključ za rešavanje problema gladi na svetu ni u okolnostima pandemije ne leži u smanjenju broja stanovnika niti selidbi na druge planete, već u pravednijoj i ravnomernijoj raspodeli hrane i novca.
