Klaudija Goldin je pionirka rodne ekonomije, pišu mediji, a njen rad je fokusiran na razumevanje zašto postoje rodne razlike na tržištu rada, kako je učešće žena u radnoj snazi opadalo i menjalo se vremenom pod uticajem različitih faktora.
Žene su značajno podzastupljene na globalnom tržištu rada a kada rade zarađuju manje od muškaraca, navodi se u saopštenju Švedske akademije nauka i dodaje da je rad Klaudije Goldin značajno delo koje prikazuje analizu podataka prikupljenih iz duge istorije od preko 200 godina, što joj je omogućilo da pokaže kako i zašto su se rodne razlike u zaradama i stopama zaposlenosti menjale tokom vremena.
„Goldin je pokazala da učešće žena na tržištu rada nije imalo uzlazni trend tokom čitavog ovog perioda, već formira krivu u obliku slova U. Učešće udatih žena smanjilo se sa tranzicijom iz agrarnog u industrijsko društvo početkom devetnaestog veka, ali je potom počelo da raste sa rastom uslužnog sektora početkom dvadesetog veka. Goldin je ovaj obrazac objasnila kao rezultat strukturnih promena i društvenih normi koje se razvijaju u vezi sa ženskim odgovornostima za dom i porodicu“, navodi se u saopštenju.
Tokom dvadesetog veka nivo obrazovanja žena je kontinuirano rastao, navodi se u saopštenju Švedske akademije nauka i dodaje da je u većini zemalja sa visokim prihodima sada taj nivo znatno viši nego kod muškaraca. Rad Klaudije Goldin je pokazao da je pristup kontraceptivnim pilulama igrao važnu ulogu u „ubrzavanju ove revolucionarne promene nudeći nove mogućnosti za planiranje karijere.“
Međutim, uprkos modernizaciji, ekonomskom rastu i rastućoj proporciji zaposlenih žena u dvadesetom veku, pokazuje njen rad, tokom dugog vremenskog perioda razlika u zaradama između žena i muškaraca jedva da se smanjivala. „Prema Goldin, deo objašnjenja je da se odluke o obrazovanju, koje utiču na doživotne mogućnosti za karijeru, donose u relativno mladom dobu. Ako su očekivanja mladih žena formirana iskustvima prethodnih generacija – na primer, njihovih majki, koje se nisu vratile na posao dok deca nisu odrasla – onda će razvoj biti spor“, navodi Švedska akademija nauka.
Kako piše Gardijan, posle Elinor Ostrom 2009. i Ester Duflo 2019. godine, Goldin je tek treća žena koja je dobila Nobelovu za ekonomiju, a prva koja je nagradu dobila jedina u svojoj oblasti za tu godinu. Ostrom i Duflo su nagradu delili sa ekonomistima (muškarcima).
Goldin je takođe i prva žena koja je zaposlena na ekonomskom odseku Harvarda, navodi Gardijan, i od tada je napisala nekoliko knjiga i akademskih radova koji dokumentuju korene nejednakosti.
I.P.
