Iako građani prostim gledanjem u svoj novčanik mogu zaključiti da je inflacija „pojela“ njihove dohotke tu je i statistika da to potvrdi. Prema zvaničnim podacima za godinu dana, od decembra 2020. do decembra 2021. godine inflacija je iznosila 7,9%, a najviše su pored goriva rasle cene hrane.
Stvarni uticaj rasta cena na stanovništvo se bolje razumeju kada se ovim podacima dodaju i oni koji govore o učešću hrane i pića u troškovima građana. Naime, za hranu i piće iz prosečne potrošačke kopre se u Srbiji izdvaja 31,4% mesečnih prihoda. Kada se tome dodaju i alkoholna pića i duvan odlazi skoro 40% primanja. Poređenja radi, u evrozoni na troškovi hrane i pića učestvuju sa 21,7%.
Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakultetu Univerziteta u Beogradu za Mašinu kaže da cene u Srbiji rastu pre svega kao posledica globalnih tokova.
„Globalna inflacija posledica je više faktora – dugogodišnje monetarne politike niskih kamata i upumpavanja novca da bi se podstakla ekonomska aktivnost u vodećim ekonomijama, rasta troškova usled poremećaja u proizvodnji i lancima snabdevanja, (posebno rastu cene energenata dodatno i kao posledica geopolitičke nestabilnosti), kao i povećane ‘kompenzatorne’ tražnje stanovništva posle prinudnog uzdržavanja od potrošnje zbog pandemije. Prognoze su nezahvalne, ali po ponašanju američke centralne banke (FED-a) verovatno će globalna inflacija trajati najmanje do kraja ove godine i moraće da bude suzbijana koordinisanim zatezanjem monetarne i fiskalne politike“, kaže Arandarenko za Mašinu.
On dodaje i da inflacija više pogađa siromašnije, „jer oni troše veći deo svog dohotka u odnosu na bogatije“.
„Dodatno, u strukturi njihove potrošnje veći udeo ima hrana koja je natprosečno poskupela u odnosu na opštu stopu inflacije. S druge strane, očuvanje nivoa zaposlenosti, rast minimalne zarade, dodatna povremena univerzalna davanja ili davanja uzrasnim grupama sa nižim primanjima, kao i privremeno maksimiranje cena osnovnih životnih namirnica, doprinose da realni dohodak siromašnijih slojeva u proseku ostaje nepromenjen, ali to istovremeno znači da će inflacija ‘pojesti’ veći deo očekivanog rasta životnog standarda u ovoj godini“, zaključuje Arandarenko.
M.M.
