Polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od polovine plate koja je dovoljna za dostojanstven život, a minimalac pokriva tek trećinu, upozorava Centar za politike emancipacije.
„U Srbiji plata za život iznosi 144.457 dinara. Istovremeno, medijalna zarada iznosi 74.185 dinara, što u praksi znači da polovina radnika i radnica u Srbiji zarađuje tek polovinu onoga što je dovoljno da njima i njihovim porodicama obezbedi dostojanstven život. Minimalna zarada za 2024. godinu u proseku iznosi 47.000 dinara i pokriva samo trećinu iznosa plate za život“, navode.
Kako u saopštenju iznose organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život, mnogi građani su poverovali da su ovako male zarade jedine moguće i da ne mogu da očekuju i zahtevaju više za sebe i svoje porodice.
Privreda ima novca da finansira platu za život
„Novac postoji. Privreda u Srbiji je tokom prošle godine ostvarila čist profit u vrednosti od 8,2 milijarde evra, zaključujući tako devetu godinu zaredom u kojoj dobit raste“, naglašava se.
Centar za politike emancipacije (CPE) godinama upozorava na raskorak između iznosa koji bi bio dovoljan da pokrije realne potrebe tročlanih domaćinstava, takozvane plate za život, i medijalne plate, a naročito minimalca – kao i na činjenicu da bi plate radnika i radnica mogle da se finansiraju od dobiti kompanija. CPE je zato sredinom 2022. inicirao Deklaraciju o plati za život kao osnove za saradnju sindikata i progresivnih organizacija.
Organizacije potpisnice nisu usamljene – dogovor o plati za život je u martu 2024. podržalo upravno telo Međunarodne organizacije rada.
CPE: „Mi smo deo globalnog pokreta“
Ovog 25. septembra će po prvi put na međunarodnom nivou biti obeležen Dan akcije za platu za život, kome će se pridružiti i domaće organizacije. Organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život će se okupiti u 17:30, na Terazijama u Beogradu.
„Naš glavni cilj je da pokažemo da smo deo globalnog pokreta organizacija i sindikata koji je udružen i posvećen borbi da svi radnici i radnice primaju platu koja zadovoljava njihove osnovne potrebe. Želimo da pokažemo da je plata za život moguća!“, navodi se u njihovom saopštenju.
U celom svetu se dobit deli nejednako
Organizacije potpisnice skreću pažnju na to da nejednaka raspodela dobiti postoji na globalnom nivou tek postoji. Kako navode, dešava se da pod okriljem iste kompanije jedna osoba zarađuje više od 2 miliona evra mesečno, dok je druga osoba primorana da jedva preživljava na 175 evra mesečno.
„Ovaj odnos je razlika između zarade izvršnog direktora jednog modnog brenda i radnice iz Bangladeša koja šije za isti brend. To zaista ne zvuči fer, zar ne?“, pitaju.
„Kada radnici i radnice traže povećanje plate, bilo u Kambodži, Bangladešu, Severnoj Makedoniji ili Srbiji, odgovor je da će to ugroziti profit i sam opstanak kompanije i da zahtevaju nemoguće. U stvari, multinacionalne kompanije mogu da priušte da isplate platu za život svim radnicima duž svog lanca proizvodnje, a da i dalje budu profitabilne“, ocenjuju potpisnice Deklaracije.
Plata za život je ljudsko pravo
Takav način poslovanja održava veliki deo planete na ivici gladi i nije samo nepravedan, već je i neodrživ, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, pod pritiskom javnosti mnoge kompanije danas ističu posvećenost pravednoj i zelenoj tranziciji kao svoj zaštitni znak, ali ujedno potpuno ignorišu činjenicu da je plata za život osnovni preduslov takve tranzicije i da bez plate za život nema pravednog društveno-ekonomskog razvoja.
„Ove kompanije se reklamiraju pričom o održivosti, dok istovremeno nastavljaju da vrše eksploataciju. One nas primoravaju da prihvatimo siromaštvo kao nešto normalno, dok svi znamo da je plata za život za sve radnike i radnice u ovom svetu moguća“, naglašavaju organizacije koje će se okupiti u sredu.
„Mi samo tražimo ono što smo zaradili i što zaslužujemo za našu četrdesetočasovnu radnu nedelju. Vrednujemo naš rad i ključnu ulogu koju igramo u svom društvu“, naglašava se.
Iz CPE-a skreću pažnju na to da je pravo na platu za život ljudsko pravo, kako je napisano i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima: „Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja radniku ili radnici i njihovim porodicama obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu“. Oni podsećaju i na to da i Ustav Republike Srbije u članovima 1, 23 i 60 definiše Srbiju kao državu zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi i konstatuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad.
„Nema dostojanstva sa sirotinjskim platama! Nema razvoja u nesigurnosti Dok god su zarade radnika i radnica manje od plate za život, ostajemo posvećeni pravednoj preraspodeli bogatstva koje kao društvo proizvodimo“, zaključuje se u saopštenju.
I.K.
