U januaru 2025. Vučić je izjavio da protesti negativno utiču na „ugled i poziciju Srbije u svetu“ i naveo da su pobunjeni građani krivi za ekonomske probleme s kojima se suočavaju. Tokom aprila i jula predsednik je ponovo napao građane koji protestuju, tvrdeći da je pad budžetskih prihoda, poput onih od poreza na dodatu vrednost (PDV), direktno povezan sa „napadima blokadara.“
Nasuprot tome, u avgustu je Narodna banka Srbije pad investicija objasnila prošlogodišnjim nadprosečnim jednokratnim prilivima i smanjenim poverenjem investitora na globalnom nivou.
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) takođe je osporio Vučićeve tvrdnje u januaru 2025. godine. „Glavni ‘krivac’ su, naravno, poteškoće u evropskoj privredi, pre svega nemačkoj. One su naročito pogodile onaj deo srpskog izvoza uključen u globalne lance vrednosti automobilske i srodnih industrija, kao i sektore koji se najviše oslanjaju na jeftin rad“, naveli su istraživači CEVES-a.
Dodali su da je smanjenje broja zaposlenih u brojnim stranim fabrikama, kao i potpuno gašenje pojedinih pogona, dodatno pogoršalo ekonomsku situaciju u Srbiji. „Jasno je da se ovi investitori ne povlače zbog protesta, već da je reč o dugoročnijem i promišljenom procesu. Čak i takav, on teče relativno brzo, jer odlaze investitori koji su došli uz najmanje kapitalnih ulaganja i s najmanjom perspektivom sopstvenog razvoja, olako privučeni subvencijama ili političkim dogovorima“, istakao je CEVES.
Prema preliminarnim podacima za prvu polovinu 2025. godine, najveća ulaganja evidentirana su u prerađivačkoj industriji (23,9 odsto), stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (18,9 odsto), građevinarstvu (15,6 odsto) i trgovini na veliko i malo (14,5 odsto).
Govoreći o investicijama u građevinarstvu tokom 2024. godine, CEVES je naveo: „Verovatno je da se, u kontekstu koruptivnih aktivnosti, deo ovog novca sastoji od ‘opranog’ domaćeg kapitala, tim pre što se pandan ovoj velikoj stavci u strukturi po zemljama uglavnom može videti u dotoku iz poreskih rajeva.”
A.M.
